Izvor: Politika, 25.Maj.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Albahari lak za prevođenje
Ovaj pisac misli na ekonomičan, zapadnjački način. On ne piše radi zvuka i tona već sadržaja i suštine
U Udruženju književnih prevodilaca, u Francuskoj 7, juče su počeli 37. međunarodni susreti prevodilaca koji su otvoreni okruglim stolom „David Albahari i njegovi prevodioci”. Skupu su prisustvovali: Asja Tihinova-Jovanović (Bugarska), Dorota Jovanke Ćirlić (Poljska), Emeše Rajšli (Mađarska), Gojko Lukić (Francuska), Hairo Dorado Kadilja (Španija), Hava Pinhas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koen (Izrael), Mirjana Vitman (Nemačka), Rada Šarlandžijeva i Rusanka Ljapova (Bugarska), Sonja Polanc (Slovenija)…
Prevodilac Gojko Lukić je naglasio da su Albaharijeva dela najlakša u odnosu na dela svih ostalih pisaca koja je do sada preveo, jer je njegov autorski svet univerzalan, a time i upola preveden. Međutim, Sonja Polanc smatra da je struktura Albaharijeve misli u isto vreme skučena i bezgranična, u čemu ona, pak, vidi ozbiljnu teškoću za prevođenje.
– Albahari misli na ekonomičan, zapadnjački način. On ne piše radi zvuka i tona već sadržaja i suštine. Nema ništa u tome pejorativnog reći da je lak za prevođenje jer to znači da sa malo reči mnogo kaže – ispričala je Mirjana Vitman i dodala:
– Od osam Albaharijevih knjiga koje sam prevela, najviše muke bilo je sa romanom „Brat”, pisanim u indirektnom govoru – za koji se u nemačkom koristi konjunktiv – a to je literarna forma koja nije česta u svakodnevnom životu. Ukoliko bih sve prevela u konjunktivu, tekst bi bio težak za čitanje, ako bih ga kombinovala sa indikativom, naljutila bih germaniste. Jedan kritičar je čak rekao: ’Ako sve bude konjunktiv, ja to neću da čitam’ – dodala je.
Hairo Dorado Kadilje se suprotstavio ovoj tezi rekavši da dok prevodi, on potpuno „zaboravi na gramatiku”.
– Možda je to apsurd, ali meni je gramatika nebitna, važno je ono što taj jezik izražava. To je kao kada izvedete devojku u bioskop, pa da biste je impresionirali, kažete: ’Meni je, ipak, knjiga bolja od filma’. To je zato što ste je vi zamislili u glavi, zato što je u vašoj glavi glavna junakinja, na primer, bila lepša. Na isti način, bitan je svet koji zamišljate dok čitate roman a ne gramatička pravila. Svejedno mi je koji jezik koristim, sve dok ne izneverim smisao, kaže ovaj Španac.
David Albahari se obratio skupu rekavši da se baš i ne seća iz škole šta to beše konjunktiv, da je „Brat” njegov odgovor posle čitanja Tomasa Bernharda, i da svoju prozu piše „zemunsko-beogradskom varijantom jezika iz sedamdesetih godina prošlog veka”.
– Iz svega ovoga shvatam da sam jedan dosta nepismen pisac koji prevodioce tera na razmišljanje, ali, opet, iz ličnog iskustva znam da je prevođenje najbolja stvar koju pisac može da uradi ako želi da nauči da piše. Možda bi na ovom skupu trebalo da ćutim jer sada od vas mnogo učim. Moraću da smislim nešto novo da moja i vaša iskušenja budu još potpunija.
M. Sretenović
----------------------------------------------------
Uzor Slovencima
Prevodilac Sonja Polanc je svojevremeno pitala nekoliko izdavača zašto su Albaharijeva dela prevedena na slovenački dosta kasnije od objavljivanja na srpskom, i otkrila je da se generacija pisaca iz osamdesetih godina prošlog veka ugledala na njegovo pisanje i da niko od njih nije želeo da ga preporuči izdavačima za prevođenje jer bi time otkrili svoj izvor inspiracije…
objavljeno: 26.05.2012
