Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da budemo kulturna imperija Balkana
Piše: Igor Ivanović
Prvi neophodan korak, koji je preduslov za postavljanje nove nacionalne i državne strategije u kulturi, jeste prekomponovanje područja potencijalnog uticaja.
Umesto dosadašnje stihijske strategije „naduvane žabe“, kojom su Srbija i Beograd pokušavali da impresioniraju svet, nužno je prebacivanje na znatno uži, ali i realni region Balkana. U okviru ovog novodefinisanog i ne preterano kruto oivičenog geografskog prostora, Srbija mora da, imitirajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ponašanje velikih država u globalnoj utakmici, ostvari presudan uticaj na susedne kulture u svom „malom svetu“, na kulturnoj planeti Balkan.
Pošto ima centralni položaj u regionu i raspolaže s dovoljno kadrovskog i civilizacijskog potencijala, Srbija može postati neka vrsta kulturnog lidera u regionu - ukoliko prva shvati ovu novopostavljenu jednačinu i povuče niz osmišljenih poteza u skladu s tim.
Države na Balkanskom poluostrvu uglavnom uvoze kulture velikih evroatlantskih imperija i nemaju presudan kulturni uticaj jedna na drugu. Velika šansa Srbije leži u činjenici da ona nije beznačajan kulturni entitet u okviru svoje civilizacije! Dok su skoro sve susedne države na kulturnim marginama matičnih civilizacija, Srbija u okvirima vizantijsko-pravoslavne civilizacije zauzima položaj između sredine i vrha, te ima izuzetnu poziciju kulturno-teritorijalnog klina ka Evropi. Kao najisturenija vizantijska kultura ka Evropi i kao najbolji medijum za evropsku kulturu ka pravoslavlju, bitno je da razbije skorojevićki kompleks koji Balkan vidi kao antiteritoriju.
Prva nacija (država) u regionu koja shvati širinu potencijalnog područja Balkana i ogromne pogodnosti koje se s njim pružaju, kao što su isti ili sličan jezik, velikim delom srodne religije, slične tradicije i istorije, zajednička interesovanja, povezana ekonomija i slično, uz osmišljen kreativni pristup i dugoročno delovanje u tom pravcu, može steći nenadoknadivu prednost kao starter u novonastaloj kulturnoj trci.
Istorija nas uči da ono što je u jednom vremenu bilo mana u narednom postaje prednost, termin Balkan postao je prepoznatljiv i provokativan i sada, kao u aikidu, treba iskoristiti energiju „protivnika“ i preusmeriti je veštim manevrom u svoju korist.
U Velikoj Plani nalazi se geografski centar Balkana i jedno od centralnih mesta srpske istorije, Radovanjski lug, gde je ubijen vožd Karađorđe i gde je kasnije podignuta crkva Pokajnica. Iako je neposredan povod bila surova borba za vlast, ovo srpsko tradicionalno kumoubistvo najbolje simbolizuje neprestanu političku borbu Zapada i Istoka, koja se prelama preko graničnih teritorija balkanskih naroda.
Srbija je oduvek bila najisturenija tačka preseka ove dve dominantne civilizacije i ogledno područje njihove bitke za uticaj. Nema razloga da više stidljivo podnosi ove političko-istorijske muke, vreme je da od toga stvara imidž i da „naplati“ svoju poziciju. Sličan manevar preusmeravanja energije negativnog imidža u korisne svrhe izvela je Irska, kada je u svet izašla sa čuvenom parolom „mi ne ubijamo turiste, mi se ubijamo među sobom! „
Ova hrabra i visprena rečenica uveliko je nadmašila ostale blazirane i našminkane konkurentske promocije na svetskom tržištu ponude i pokazala kako je za novu strategiju razvoja neophodna i nova ideologija, zasnovana na „iskrenosti“ u očiglednom i pretočena u pitak savremen jezik. Ovo je Srbija - centar Balkana i mesto vekovne i krvave borbe Istoka i Zapada za uticaj! A ovo je Beograd - njen glavni grad - kulturni centar Balkana i prestonica koja je najviše puta uništavana u toj borbi!
Kucnuo je čas da Srbija, kao zemlja nastanka i očuvanja Miroslavljevog jevanđelja, hrabro „prizna“ da je spremna da postane kulturni lider Balkana i da je ponosna na poziciju, tradiciju i civilizaciju svoga poluostrva.
Na ruku nam ide skorojevićko ograđivanje susednih naroda od balkanskog kulturnog porekla i mentaliteta, kao i njihovi groteskni pokušaji da simuliraju kulturu velikih i malo srodnih nacija. Balkan je istorijska, kulturna i geografska činjenica, sazrelo je vreme za njegov novi imidž.
Postoje za takav poduhvat svi politički i medijski preduslovi i pošto je Srbija centralni lokalitet na poluostrvu sa originalnom i autonomnom kulturom, pravi je trenutak da posle decenija zabluda i ratova postane i centralna kulturna imperija u regionu. Ona treba hrabro da ponese balkansku zastavu kulture na kojoj bi pisalo: „Dobro došli u zemlju barbarogenija“, jer se osnovne vrednosti ovog regiona koje bude šire interesovanje ogledaju samo u autentičnosti i originalnosti.
Zato Srbija ne treba da smišlja toplu vodu, već da se ugleda na velike svetske države na njihovom putu očuvanja vlastitih kultura i potonjih kulturnih invazija, pomoću kojih su pritajeno širili područja svojih interesa. To je osnova za postavljanje dugoročne nacionalne strategije unutar koje bi bila sadržana kulturna strategija. Ona bi najzad stala na čelo Srbije i postala njena lokomotiva.
Sprovodila bi se kroz nekoliko koncentričnih prstenova: prvi Srbija, zatim Republika Srpska i Srbi u okolnim državama sa akcentom na Crnu Goru, onda drugi narodi ili delovi naroda u okruženju s kojima imamo srodnosti, bilo krvne, bilo religijske, bilo civilizacijske; na kraju svi preostali narodi u regionu s kojima, hteli ili ne, delimo istu sudbinu i niz sličnosti.
Nastavlja se
