Izvor: TvojPortal.com, 18.Nov.2011, 08:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DODELJENE NOBELOVE NAGRADE ZA 2010.g.
Objavjivanjem imena laureata Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu, u ponedeljeak, 4 .septembra je u Švedskoj počela 109.Nobelova nedelja , koja je trajala tokom cele protekle sedmice , do 11.oktobra kad je objavljeno ime dobotnika za ekonomiju. Ovo njaveće svetsko prznanje zaveštanjem utenmeljivača Alfreda Nobela dodeljuje od 1901. Švedska kralevska akademija za medicinu i fizoologiju, fiziku, hemiju,književnost , za mir ( u Oslu) i za ekonomiju ( koju je ustanovila Švajvarska >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << banka 1968.).
NOBELOVA NAGRADA U OBLASTI MEDICINE BRITANSKIM NAUČNIKU ROBERTU EDVARDSU
U svom zaveštanju utemeljivač najprestižnijih svetskih nagrada, Šveđanin Alfred Nobel, je odredio da se izbor laureata za fiziologiju i medicine obavlja svake godine u Karolinskom institiutu u Stokholmu , osnovanom 1810.,a koji danas uživa ugled jednog od vodećih obrazovnih inaučnih medicinskih centara u svetu.Ovogodišnja nagrada je pripala naučniku iz Velike Britanije Robertu Edvardsu, za, kako stoji u obrazloženju Nobelovog komiteta pri Karolinskom institutu ,”razradu metoda ivitrofertilizacije “humane veštačke oplodnje.Ovaj metod Roberta Edvardsa pomgao je milionima bračnih parova širom sveta koji ranije nisu mogle da imaju dece ,samo su maštali o njima .Upravo je naučnik Edvards u saradnji s ginekologom Patrikon Stepouom osnovao prvi u svetu centar za veštačku oplodnju čoveka, a sada jdno do dvoje na svakih sto dece dođe na svet upravo zahvaljujući metodu ekstrakoroporalne oplodnje i blagodareći kojoj sada na planeti već živi 4 miliona stanovnika bivših “beba iz epruvete “.
Prvi put Nobelova nagrada u oblasti medicinskih nauka je dodlejena 1901., a dobio je nemački lekar, mikrobiolog i imunolog Emil Adolf fon Berin koji je razvio sistem aktivne imunizacije protiv difterije.Na početku je pri izboru laureata Karolinski institut davao prioritet otkrićima povezanim sa konkretnim bolestima sa razradom lekova,metoda lečenja i dijagnostike .Tako je nagradu za 1902. g.dobio britanski naučnik Ronald Ros za izučavanje malarije, 1905. nagrada je pripala Nemcu Robertu Kohu koji je istraživao uzroke tuberkuloze . Nagradu za 1904. je dobio ruski fitziolog Ivan Pavlov za otrkiće kojim se objašnjava process varenja hrane zhavaljujući kome je formirano jasnije shvatanje za život važnih aspekata tog procesa, dok je laureat za 1908. postao ruski biolog i patolog Ilja Mečnjkov. U 1923 g. bili su nagrađeni Frederik Banting i Britanac Džon Makleod za otkriće insulina, a godinu dana kasnije Holanđanin Vilkjem Ajnhoven je postao laureat kao utemeljivač elektrokardiografije.U drugoj polovini XX veka Karolinski institute usmerava interesovanja ka naučnim teorijskim istraživanjima, pa se posldnje decenije nagrade pretežno dodeljuju za dostignuća u genetici i molekularnoj biologiji.Za 2009. nagardu su dobila tri naučnika iz SAD: Elizabeta Blekbern, Kerol Grajder i Džek Šostak za naučno dostignuće kojim su ustanovili kako ćelija reprodukuje sebe u procceu deljenja i kako pri tom uspeva da se zaštiti od degradacije.
Zbog ratnih i drugih okolnosti nagrada nije dodejivana za 1915., 1916-1918., 1921, 1925, 1940-1943.
DVOJICI RUSKIH NAUČNIKA KOJI RADE U ENGLESKOj NOBVELOVA NAGRADA ZA FIZIKU
Nobelovu nagrada za fiziku za 2010 g. dobila su dva izdanka ruske naučne škole koji rade i žive u Velikoj Brtitaniji:Andre Gejm i Konstantin Novosjelov, profesori sa univerziteta u Mančesteru, Engleska .Njima je ovo najviše naučnio priznanje pripalo za stvaranje najtanjeg u svetu ugljeprovodnika –grafena.
Konstantin Novoselov rođen je u Rusiji 1974.g i ima rusko o britansko državljanstvo, profesor je na Univerzitetu u Mančesteru i član je Kraljevskog naučnog društva u tom unveirzitetskom i industrijskom centru. Profesor Andrej Gejm rođen je takođe u Rusiji ( 1958) , državljanin je Holandije i radi na istom univerzittu kao i njegov kolega.Od 1976. do 1982. Gejm je studirao na Fakultetu opšte i primenjene fizike MFTI. U Institutu fizike tvrdog tela AN SSSR-a odbranivši disertaciju dobija naučno zvanje kandidata fizičko-matematičkih nauka.Nakon toga je radio kao naučni saradnik u Černogolvku, zatim na univrezoitetu u Notingemu,na univerzitetu Bata,a takođe izvesno vreme i Kopenhagenu pre nego što će postati profesor u Najmegenu .Od 2001. Radi kao istraživač na univerzitetu u Mančesteru.Trenutno radi u Mančestereskom centru za „mezonauke i nano tehnologije „ i rukovodi naučnim odsekom fizike kondezovanog stanja .Za nučna dostignuća dodeljena mu je titula“profesor istraživač Lengvorzi „.Godine 2007, britanski Institut fizike nagradio je Gejma medlajom Mota i nagradom za „otkriće nove vrste materijala –dvomernih kristala “.
Otkrili supermaterijal broj jedan budućnosti
Grafen - ugljenična opna opsega jednog atoma uspela je 2004.g. da niz parčeta običnog grafita isto onakvog kakav se nalazi u običnim olovkama da izdvoji grupa sa univerziterta u Mančesteru na čijem je čelu bio Andre Gejm , a predstavlja dvomerni “presek”kristalne heksagonalne rešetke grafita.Pored neobične čvrstine grafen se odlikuje i celim nizom unikalnih karakteristika .Posebno ga odlikuje najviša pokretljivost elektrona od svih poznatih materijala što ga preporučuje kao “materijal broj jedan “ u nanoelektronici.On je isto tako savršen provodnik kao bakar i tako je tanak, da izgleda praktično prozračan.Ovom supermatrijalu pripada velika uloga u budućnosti, osobito u oblasti elektronike.Grafenski tranzistori, na primer, radiće znatno brže od posotojećih, što će doprineti da se uveliko poveća mogućnost kompjutera.Očekuje da će gtrafen osigurati električnu provodnost plastične mase i povećati njihovu otpornost na visoke temperature.
Prvi dobitnik:Viljem Rendgen
Prva Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 1901, g, , a dobirnik je bio je Viljem Rendgen ,Nemačka Wilhelm Conard Rontgen (1845 - 1923) za otkriće x-zraka koji su nazvani njegovim imenom, a koji su promenili medicinsku dijagnostiku .U početku su nagrade iz fizike uglavnom dodeljeivane za otkrića koja su karakterisala prelaz od klasične na kvantnu fiziku , a kasnije za doprinos u izučavanja makrokosmosa.Takve nagrade su obrazlagane tehničkim razradama.Prošle godine nagradu za fiziku su delili američki naučnici Čarls Kao ( SAD i Kina ), Bilard Bojl i Džordž Smit , a nagarde su dodeljene za otlkrića u oblasti prenosa svetlosti sistemmom optičkih vlakan
Nagrada nije dodeljivana za 1916, 1931, 1934, 194-1942-
Uporedo sa prirodom-Nobelova nagrada za hemiju
Ovogidišnjiu Nobelovu nagradu za hemiju dele tri naučnika: Amerikanac Ričard Hek sa Univerziteta države Delaver i dva Japanca –Eiči Negiši sa Perdju univerziteta ( SAD) i Akira Sudzuki sa Univerziteta Hokaido “za razradu metoda sinteze organskih materija korišćenjem u jedinjenjima paladija .”U obrazloženju Nobelovog komiteta se ističe da im se nagrada dodeljuje za otkrića “čije korišćenje u hemijskim eakcijama omogućuje stvaranje složenih jedinjenja ugljenika koja je ranije mogla da stvori samo priroda”.
Ričard Hek ( 1931.u Masačusets) , 1954. g.dobija zvanje doktora filosofije ( Ph.Dr)na Univerzitetu Kalifornija .Sada je počasni profesor univerziteta države Delaver.
Eiči Negiši (1935.Kina), 1963.a dobija zvanje doktora na Univerzitetu Pensilavanija ( SAD).Zaslužni je profesor hemije univeziteta Perdju države Indiana.
Akira Sudzuki( 1930., Japan ) dobio je zvanje doktora 1959. Zaslužni je profesor Univerzitra Hokaido,Saporo.I za 2009.g. Nobelovu nagradu su podelila takođe tri naučnika:Englez Venkatraman Ramakršan sa Kembridža, Amerikanac Tomas Štaje sa Jela i predstavica Izraela Ada Jonat sa Instituta Vasjcman.Nagrada im je dodlejena za rezultate ostvarene u oblasti istraživanja i otkrića u sferi strukture i funkcionisanja materije.Inače,nagarda za hemiju spada u red prvih nominacija koje je utemeljio sam osnivač Alfred Nobel.Od 1901.g.kad je prvi put dodeljejna do sada ovo priznanje je dobilo 150 naučnika među kojima su i takva istaknuta inena svetske nauke kao što su Ernest Rezerford ( 1908), Marija Kiri ( 1919),Frederik i Irena Žolio-Kiri ( 1935.) Nagrada iz različitih razloga nije dodlejivana za 1916, 1917, 1924, 1933, 1940 i 1942.
Dobinik Nobelove ngrade za književnost peruanski romanopisac, dramski pisac, novinar, esejista, političar Horhe Mario Pedro Vargas Ljosa poznatiji kao Mario Vargas Ljosa je odavmo prizanti klasik latinsko-američke književnosti. Rođen je u Arekipi u,Peru ,1936. u porodici diplomata ,učio je najpre u vojnoj akademiji San-Markos, a 1958. dobija stipendiju Madridskog unviverziteta i živiu Evropi i SAD.Već prvi roman “Grad i psi “ (1963)doneo mu je svetsku slavu , a u Peruu je izazvao skandal velikih razmera pa je čak i javno spaljivan.Nisu mu sva dela sa političkim temama i napisana gorčiniom:ponekad napušta kritikovanje diktature ili korupcije i prelazi na humor , a u romanu “Pohvalna reč maćehi “primetni su i tragovi erotizma .Posle romana “Štenad “(1967) mnogi su ga poredili sa Hemingveje.
Član je Španske kraljevske akademije .Najznačajniji romani su mu :Gazde ,(1959), Grad i psi( 1963),Zelena kuća(, 1965.)za koju je dobio nagradu Rapmulo Galjegos, Štenad,(1967.) , Razgovor u katedrali (1969.)Ljosa je slikao nasilje i bunio se protiv totalne nepravde, pa je i u obazloženju Nobelovog komieta naglašeno da mu se nagrada dodeljuje “ za detaljno opisivanje strukture vlasti i za snažno slikanje uspravljenog i borbenog čoveka koji je pretrpeo poraz”. Pre pravog , već je dobio “španskog Nobela “-Servantesovu nagradu,zatim nagardu “PEN/Nabokv i druga prizanja.Aktivno se bavi politikikom, a 1990. bio je kandidat za predsednika Perua jspred svoje stranke “Demokratski front”.U prvom reagovanju na vest koja je stigla iz Stokholma, Ljosa je kolumbijskoj radio stanici RCN izjavio da čak nije ni mislio da će biti kandidat,a da ga je ta novost “veoma obradovala jer je to priznanje latinskoameričkoj kniževnosti i literaturi uopšte koja je nastala na španskom jeziku “. Njegov novi roman “San kelta “(El sueno del celta) nad kojim radi već tri godine treba da se pojavi u knjižarama 3. novembra.
Prvi laureta Nobela za književnost je bio francuski esnik Rene Fransoa Sili Pridom ( 1901,) koji je opisivao unutrašnji svet čoveka .Početkom XX veka nagarda je dodljivana onim klinjiževnim delima koja su afirmisala porodicu, državni poredak i patriotizam.Dvadesetih godina glavni kriterijum je bio stil ,pa su dobitnici bili Anatol Frans ( 1921,),Bernard Šo ( 1925.) ,Tomas Man( 1929 ).Od 1940 do 1950.Švedska kraljevska akademija je podržavala novatore u književnosti pa su laureati postali :Herman Hese ( 1946), Andre Žid ( 1947),Tomas Eliot ( 1948 ),Viljem Fokner ( 1949) , Ernest Hmingvej (1954).Naš Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu 1961. Poslednje dve decenije prošlog veka nastaje period tzv “svetske književnosti “pa lauretai Nobela postaju :Nigerijac Vole Šojinka ( 1986),Egipćanin Nagib Mahfuz( 1988), Japanac Kendzaburu Oe ( 1994),Kinez Gao Sinczanj ( 2000),naseljenik iz Trinidada u Tobagu ,državljanin Velike Britanije Vidiadhar Suradžprasd Najpol ( 2001). Pod pritiskom sovjetske vlasti Boris Pasternak se 1958. .odreako nagrade, a 1964. Žan-Pol Sartr se shodno svojim ubeđenjima nije hteo da je primi smatrajući je pokušajem da ga buržoazija podmiiti. Nagrada nije dodlejivana za 1914, 1918, 1935, 1940-1943.
Kineskom disidentu Nobelova nagrada za mir
Laureat Nobelove nagrade za mir za 2010. postao je kinskei borac za ljudska prava Lu Sjaobo ( Liu Xiaobo ) koja mu je dodeljenja “za dugotrajnu nenasilnu borbu za ljudska prava u Kini”.Ovaj 54-godišnji dokor nauka i profesor književnosti na unvrzitetu u Pekingu , bio je učesnik studentske pobune na Trgu Tjenanmen 1989.zbog čega je u zatvoru proveo dve godine. U radno logoru je proveo 3 godine ( od 1996-1999) zbog zahetva da se oslobode svi učesnici protesta 1989.Pre dve godine ponovo je osuđen na 11 godina “zbog pokušaja rušenja državnog poretka” , a povod je bio tzv “Povelja-08” čiji je on bio jedan od potpisnika.U tom manifestu sa 10 hiljada potpisa traži se reforma političlkog sitema i zahteva se poštovanje ljudskih prava u Kini.Kako saopštava CNN, u verme prenosa ceremonije objavljivanja laureta u Oslu, signal tv kompanije u Kini je bio blokiran.Ove godine Nobelova nagrada za mir dodeljuje se 91.put, a dosada je dobilo 97 pojedinaca I 32 organizacije( u nizu slučajeva nagradu su dobijala dva ili više laureta).Za ovu godinu iznos nagrade je 10 miliona švedskih kruna ili oko million dolara.
Branko Rakočević
naukamedicinafizikahemijaNobelova nagrada
