Izvor: TvojPortal.com, 03.Avg.2011, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAN SEĆANJA NA SOLŽENJICINA
Izvor:www.tvojportal.com>>Na današnji dan, 3.avgusta 2008. umro je , godinu dana pre nego što je napunio devedesetu, veliki ruski pisac i borac za ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za književnot, Aleksandr Isaijevič Solženjicin. Trogoišnjica smrti velikog pisca i ruskog proroka XX veka obeležava se u celoj Rusiji, a na nju podseća i piščeva udovica, Natalija Solženjicin, objavljujući informaciju na sajtu www.solzhenitsyn.ru sledećeg sadržaja: “Na dan 3. avgusta navršava se treća godišnjica smrti Aleksandra Isaijeviča Solženjicina i tim povodom u 13 sati posetićemo njgeov grob kod Donskog manastira gde će biti služen pomen.“
Skroman sajt po opremi, a prebogat po sadržaju
Gledajući taj sajt koji u poređenju sa raskošnim, poput paunovg perja sajtovima nekih savremenih, potpuno zdravih i veselih literata, koji više liče na neke elektronske salone nego na portale, poraženi smo njegovom skromnošću ali istovremeno i zadivljeni njegovom praktičnošću. Sajt velikog pisca se otvara njegovom po formatu malom crno/belom fotografijim iz Vermonta, na otvorenom vazduhu, za radnim stolom. Nakon prezentacije te piščeve fotogafije, sledi obraćanje Natalije Dmitrijevne posetiocima portala. Dalje ide teskt, na izgled sasvim običaan, ali koji nas iz nekih razloga podstiče da se zamislimo. Natalija Dmitrijevna ovako predstavlja Solženjicinova dela na internetu:
„Naš glavni cilj je da predstavimo dela A.I. Solženjcina najpotpunije i najtačnije što je moguće. Tekstovi se postavljaju u poslednjoj redakciji koju je sam pisac za života izvršio...Te i takve tekstove mi ćemo objavljivati u 30 tomova njegovoih Sabranih dela koje izdajemo zajedno sa izdavačkom kućom „Vreme“ počevši od 2006.g. Sada mi postavljamo na sajt sve tomove sabranih dela koji su štampani do današnjeg dana i sukcesivno kao se budu pojavjivala kod izdavača stalno ćemo popunjavati sajt u razdelu „Dela“. Odlučili smo da sve tomove sabranih dela na sajtu postavljamo u formatu PDF, pošto baš taj format omogućava da se dostignu najbolji kvaliteti elektronskih izdanja knjžnih stranica i preduprede evetualni gubici u tekstovima. Neke pak tekstove pripremljene za štampu, ali koji još nisu ušli u sastav Sabranih dela, predstavićemno na sajtu i drugim formatima„.
O čemu se ovde radi? O tome da su dela A.I.Solženjicina u poslednjoj autorskoj redakciju koja još u toj formi dobila štampanu verziju, izašla na ovom sajtu za apsolutno slobodno korišćenje i bespaltno dostupna svim posetiocima portala. U vreme žestoke borbe sa elekronskom piraterijom koja uzima sve više maha u oblasti književnsti, ovaj primer je zadivljujući. Razume se da u borbi sa piraterijom izdavačima stoje na raspolaganju zakonska sredstva za zaštitu svojih interesa. Interesantno da se i pisci ukjčuju u taj pravni rat, pišući gnevna protestna pisma i peticije. U tome što izdavači ne žele da gube prihode koje im donose autorska prava u skladu sa zakonom, nema ništa čudno. Začuđujuće je međutim što je ta želja pisaca da zaštite svoja autorska prava u protivurečnosti sa interesima njihovih čitalaca koje ovkvim postupcima ograničavaju u želji da što veći broj pročita to delo nezavisno od toga na koji su način do njega došli.
Dmitrij Bikov - pristalica elektronkog piratstva
U ruskom književnim krugovima uveliko kolaju priče kako je Dmitrij Biklov, taj „užasni dečko“ rodne književnosti, otvoreno podržao elektronsko piratstvo. Po mnogima je to za svaku pohvalu, jer ruski pisac ne može biti u situaciji nekog ko je svisnuo od žalosti zato što mu je neko iza leđa ukrao knjigu da bi je pročitao, česti su komentari u ruskim medijima.
Internet stranice – ostvarenje Tolstojeve velike želje o dostupnosti knjiga svima bez izuzetka i „slobdonoj krađi“
Može se konstaovati da je pak sajt Složenjicina (čiji je zvanični naziv: Kulturno-prosvetni internet portal“Aleksandr Isaijevič Solženjicin„) korišćenjem najnovijih elektronskih dostignuća uspeo da reši ogromni problem o koji je toliko lupao glavom Lav Nikolajevič Tolstoj: šta učiniti da bi tvoja dela postala dostupna svima bez izuzetka, to jeste,da bi mogli slobodno „krasti knjige“. Tolstoj bi, u to nema nikakve sumnje, bio presrećan da je imao takvu pogodnost od neprocenjivog značaja kao što je sopstveni internet-portal.
Da li je Solženjicin bio „poslednji veliki ruski pisac„?
Ali, poređenje Solženjicina i Tolstoja navodi neočekivano na još jedno razmišljanje. Tri godine posle smrti autora „Arhipelaga GULAG-a“ podstaknuti smo da razmislimo: kojemu uopšte tipu psiaca on pripada? Istina, razvrastavati i svrstavati pisce u kolone i izvoditi njihovu tipizaciju nije nimalo zahvalno, ali ipak. Kad nas je Solženjicin pre tri godine napustio, svi su u glas izustili: OTŠAO JE POSLEDNJI VELIKI PISAC. Ili možda nije baš tako? Možda je došlo vreme da se ponovo razmotre sami kritrijumi veličine? Možda treba prizanti za velike ruske pisce naše savremenike Pelevina ili Sorokina? Tim pre što poslednje Sorokinovo delo „Mećava„ zaista u izvesnom smislu predstavlja savršeno dostgnuće uemtnosti reči. Zar se nedavno na dodeli književne nagarde NOS autoru „Mećave„ nije uveliko potenciralo kako je u pitanju „velika ruska književnost u razvoju„?
Pisci i njihove sudbine
Evo još jedne prepreke. Tip (ako se tako može reći) ruskog genija proističe ne toliko iz njegovog dela koliko je povezano sa njegovom sudbinom. Puškin bez usuda („Onog ko je ruska postao sudbina„) –to bi bio prosto izbor lepih tesktova koji su prelepi ne zato što smo mi ih odabrali i odlučili da to budu. Dostojevski bez progonstva i poslednjih duhovnih metamorfoza-to i nije Dostojevski. I njemu je konačno bilo suđeno da umre bukvalmo uoči samog ubistva cara kojim je započela epoha ruske revolucije. Kao što je i Tolstoj, a to se nije slučajno desilo, morao da pobegne u Astapovo i umre godinu pre ubistva Stolipina (jedna vek od toga događaja obeležava se u septembru ove godine). Zato što, ukoliko bi on preživeo smrt svog glavnog ruskog oponenta, proigrao bi svoju sudbinu.
Složenjicin je veliki ne samo svojim delom
Solženjicin je veliki ne samo zahvaljujući svom delu. On je veliki zato što je iz neverovatnog materijala XX veka mogao stvoriti još jedno delo-svoj život. I taj život je na zadivljujući način smestio u sebe sve mogućnosti koje mu je ponudio XX vek, svakako najizdašniji vek za građenje biografija. Naravno, Solženjicin u krajnjoj meri ni u mladosti, pa čak ni u zrelom dobu, nije birao. Njega su izabrali. I za tamnicu, i za lager, čak i za „Novi mir„. Ali ni Dostojevski takođe nije birao sebe za progonstvo, a Tolstoj nije kupio Jasnu Poljanu. Njima je bilo samo sve to predloženo –i oni su odgovorili. Značajno je da im je sve to bilo predloženo.
I veliki ruski pisac XXI veka može se roditi samo iz onih mogućnosti koje mu ovo stoleće bude predložilo i na koje on može naći dostojan, umetnički ubedljiv odgovor na planu sudbine...
Branko Rakočević
Moskvasolženjicin
