Izvor: Blic, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari tajnih uspomena
Čuvari tajnih uspomena
Komoda - gospodarica enterijera ili čuvar tajnih uspomena, kako su je poete kroz istoriju nazivale, tema je izložbe koju je Muzej primenjene umetnosti otvorio povodom svog 56. rođendana.
Na izložbi je predstavljeno 26 komoda koje je MPU što nabavio sam što dobio od donatora. Postavku je osmislila Borjana Šuvaković, komode je konzervirao Milan Andrić, njihove okove i bravice Ivana Mitrović, a autor izložbe je Marija Bujić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Bidermajer komode, neoklasicističke, neorenesansne, 'Napoleon III', 'Luj XIV', barokne, zatim komode-sekretere ili komode-klecala prvi su naručivali kraljevi i kraljice, i plemići i plemkinje da bi, pod ključem, čuvali svoje tajne. Izrađivali su ih majstori zvani ebenisti (koji su nekad čak 48 vrsti drveta u njih ugrađivali radi dekoracije) i cizelari zaduženi za pravljenje ključaonica i rukohvata. Izradom komoda nije smeo da se bavi svako. Samo kralj je davao dozvolu da se neki majstor domogne ovog posla, pa je isti imao obavezu i da se potpisuje na svoje delo. Vremenom komode gube isključivu utilitarnu funkciju i postaju predmet prefinjenog ukusa, to jest zadovoljavanja najviših edstetskih vrednosti. Prvi put se spominje kao 'komad nameštaja u spavaonici Luja XIV', mada se zna da postoje i ranije i da su zapravo nastale iz škrinje.
- Kasnije, nova klasa bogatih trgovaca želi da javno potvrdi svoju moć gradeći, po uzoru na dvor, velepna zdanja, opremljena nameštajem od skupocenog drveta. Enterijeri građanskih stanova više teže udobnosti, a manje isticanju reprezentativnosti, pa i komoda kao komad nameštaja postaje 'devojka za sve' u koju se čak i po danima slaže veš, te se nazivaju i 'sedmodnevne' - kaže Marija Bujić. - U XIX veku proizvodnja komoda ubrzano raste. Izgubivši primat najluksuznijeg predmeta u reprezentativnim prostorijama, komoda je osvojila skoro sve druge prostore i tako postala 'vladar' kako luksuznih tako i skromnih enterijera.
A njen procvat je zapravo počeo zahvaljujući jednoj nimalo pohvalnoj političkoj odluci: kada je 1685. godine francuski kralj Luj XIV poništio Nantski edikt i time lišio hugenote (protestante) verskih i gradanskih sloboda koje im je 1598. garantovao kralj Anri IV. zanatlije-protestanti tada masovno beže iz Francuske i naseljavaju Nemačku, Italiju i Holandiju, gde raskošni mobilijar postaje simbol prestiža.
Na našoj izložbi upada u uči jedna jedina komoda koja nosi potpis ebeniste Antoana Godroa, inače kopija originala koji se čuva u Londonu. Ostalima se znaju vlasnici, ali ne i tvorci, kao što je stilska komoda bečke provenijencije iz XVIII veka.
M. Marjanović
