Izvor: Politika, 21.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno je naš jedini izbor
Mada ja u filmu ne komentarišem Veličkovićevo slikarstvo, vidim ovaj film kao dijalog između dva stvaraoca koji se bave slikom
Želeo sam da napravim ovaj film, jer je Vladimir Veličković slikar kome se veoma divim, kaže za „Politiku” Fransoa Katone, autor dokumentarnog filma „Vladimir Veličković, izbor crnog” koji će danas u 17 sati biti premijerno prikazan u Domu omladine (ulaz je slobodan) u okviru filmske revije „Dani frankofonije”.
Francuski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sineast Katone je, pre svega, poznat kao direktor fotografije u mnogobrojnim filmovima. Između ostalog bio je zadužen i za fotografiju u filmu „Indokina”, koji je 1993. godine dobio Oskara za najbolji strani film, a sam je iste godine dobio Cezara za rad na ovom filmu. Slika je za njega veoma važna, a može se reći da mu je slikarstvo ljubav.
Osim dokumentarca od 52 minuta koji će beogradska publika danas premijerno videti, Katone kaže da upravo radi još jedan film o ovom slikaru pod nazivom „Vladimir Veličković, jedan crtež”. Ovaj dokumentarac od 26 minuta trebalo bi da bude završen do septembra, kada se njegov autor nada da će biti prikazan u Francuskom institutu u Beogradu, zahvaljujući čijem zalaganju ćemo videti i prvi film o Veličkoviću.
Šta je bio vaš osnovni motiv da napravite film o Vladimiru Veličkoviću?
Pošto se celog života bavim slikom, što fotografskom, što kinematografskom, osetio sam potrebu da napravim film o jednom slikaru, dakle o čoveku koji se slikom bavi na drugi način. Mada ja ne govorim u tom filmu, niti komentarišem Veličkovićevo slikarstvo, vidim ovaj film kao jedan dijalog između dva stvaraoca koji se bave slikom. Postoji tu jedna nit, jedna razmena energije između slike i kamere, između sineasta i slikara.
Kada ste se prvi put sreli sa njegovim delom?
Veličkovićeve slike prvi put sam video sedamdesetih godina prošlog veka. Mislim da su to bile slike pasa koji trče. Od tada pratim njegov rad. Njegovo slikarstvo se mnogo reprodukuje na posterima ovih godina. On je poznat i obožavan slikar u Francuskoj još od sedamdesetih godina. Naravno, danas slava slikara nije onog intenziteta kao slava jednog fudbalera ili pevača. Nažalost!
Kako vi vidite njegovu poetiku crnog?
Osnovni princip kojeg sam se pridržavao u ovom filmu jeste da ne govorim umesto njega, da ja lično ne govorim o njegovom radu, niti da ga komentarišem i procenjujem. Ipak, da bih odgovorio na vaše pitanje, iskoristiću dva citata Viktora Igoa koji su mi se konstantno vrzmali po glavi dok sam radio ovaj film i koji su me na kraju inspirisali i za njegov naslov. Prvi je: „Mastilo, to crnilo odakle izlazi svetlost”, a drugi: „Čovek koji ne razmišlja živi u slepilu, čovek koji razmišlja živi u crnilu. Crno je jedini izbor koji imamo.”
Gordana Popović
objavljeno: 22.03.2014.
