Izvor: Blic, 29.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Venera
Crna Venera
Malo je Amerikanaca koji bolje oličavaju estetiku art dekoa od Džozefine Bejker: visoke, uglađene, tela poput statue i nepogrešivo moderne. Na stogodišnjicu njenog rođenja (1906-1975) otvorena je u Sent Luisu izložba koja svedoči o tome kako je jedna afričko-američka 'odrpanica' sa ulice, za života potpuno potcenjena u domovini pod uticajem rasizma, postala međunarodna zvezda koja je pomogla definisanje jednog novog stila.
Džozefina Bejker rođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je kao Freda Džozefina Mekdonald 3. juna 1906. u Sent Luisu, u siromašnoj porodici. Od najranijeg detinjstva je radila i bila finansijski nezavisna. U 13. godini udala se prvi put, ali je brak kratko trajao.
Još kao tinejdžerka pridružila se jednoj plesnoj trupi i otišla u Pariz, u kome je vladala pomama za bilo čime što je dolazilo iz Afrike, a pokret art deko nalazio se na ivici svetske ekspanzije.
Seksualno oslobođena i ponosna na sopstveno telo, Bejkerova je prouzrokovala senzaciju kada je prvi put zaigrala gola, imajući na sebi samo 'suknjicu' od banana.
'Ona je pomogla u popularizaciji art dekoa i bila je pravo ovaploćenje stila - njen izgled bio je ekstremno uglađen i poput mašine', kaže Olivija Las-Gonzales, direktorka Umetničkih galerija Šeldon u Sent Luisu i kustos izložbe 'Džozefina Bejker: Slika i ikona', koja će biti otvorena do 26. avgusta, posle čega se seli u Nacionalnu galeriju portreta u Vašingtonu.
Zbog svoje egzotične lepote zvali su je Crna Venera, Crni Biser i Kreolska Boginja.
Bejkerova je, zbog svojih zasluga u borbi protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata, bila odlikovana francuskom Legijom časti.
Osmog aprila 1975. Džozefina je poslednji put nastupala, u pariskom Bobino pozorištu, pred poznatom publikom, među kojima su bile Sofija Loren i Grejs od Monaka. Nekoliko dana kasnije pala je u komu; umrla je 12. aprila od izliva krvi u mozak. Sahranjena je na Gradskom groblju u Monaku, uz sve vojne počasti francuske vlade, što je bilo prvi put da je usred Francuske jedna Amerikanka sahranjena na tako visokom nivou.
M. K.
