Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo moj život je bluz
Irski bluz gitarista rodom iz Belfasta Geri Mur održaće u nedelju, 16. novembra (20.30), koncert u „Sava centru”. Biće to njegov drugi koncert u Beogradu u poslednjih godinu dana, nakon otkazanog nastupa u novembru prošle godine (iz zdravstvenih razloga) i letošnjeg sjajnog nastupa na „Jelen pivo live festivalu” na Kalemegdanu.
Mur je slavu stekao tokom sedamdesetih i osamdesetih godina kao član bendova „Thin Lizzy”, „Colloseum >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << II”, „Greg Lake” i bluz-rok sastava „Skid Row”, a kasnije je izgradio i veoma uspešnu solo karijeru kada se gotovo u potpunosti posvetio bluzu. Mur kaže da je interesovanje za bluz kod njega prirodna stvar i da je to muzika kojoj se vraćao celog života, iako su presudan uticaj na njega tokom šezdesetih izvršili Erik Klepton, Džimi Hendriks i, pre svih, Piter Grin iz grupe „Fleetwood Mac”.
„Jedne večeri basista Bob Dejzli mi je rekao: 'Znaš, Geri, tvoj sledeći album trebalo bi da bude u bluz fazonu; mogla bi to biti najveća stvar koju si ikad napravio’. Tada sam se samo nasmejao. Ali ipak sam to uradio, i on je bio u pravu, i to jeste najveća stvar koju sam ikad napravio”, kaže Mur misleći na album „Still Got the Blues” iz 1990. godine.
Posvećenost Gerija Mura bluzu vidljiva je i na njegovom albumu „Close as You Get” iz 2007. godine. Iako ljubitelji njegovog tvrđeg sviranja vole da Mura posmatraju kao isključivo hard-rok gitaristu, istina je da je Mur bio bluz-roker još u vreme kada je svirao u dablinskoj grupi „Skid Row”, s kojom je doživeo čast da svira kao predgrupa svojim velikim idolima „Fleetwood Mac”.
Ipak, veću popularnost stekao je kao član irskog rok benda „Thin Lizzy”, kao i potonjim angažmanom u sopstvenom „Gary Moore Bandu” i fjužn sastavu „Colosseum II”. Murov solo debi nije privukao veću pažnju, ali drugi album, „Back on the Streets”, isporučio je dve važne pesme: „Parisienne Walkways”, koja se smatra Murovom amblematskom pesmom, sa vokalom Fila Linota i Murovom mekom bluzi melodijom, a tu je i numera „Black Rose”, sa visoko stilizovanom i promenljivom solo deonicom, obojena izvesnim keltskim prizvukom.
Upravo uticaj keltske muzike očigledan je i na njegovoj ploči „Wild Frontier” iz 1987, kojom je, nakon uspešnih izdanja iz prve polovine osamdesetih („Corridors of Power”, „Victims of the Future” i „Run For Cover”), konačno stekao priznanje šire publike.
Pravi preokret u njegovoj karijeri nastao je sa već spominjanim albumom „Still Got the Blues”, koji Mura predstavlja u svetlu kojem će se pojaviti i na koncertu u nedelju u „Sava centru”: kao virtuozni gitarista duboko ukorenjen u bluz nasleđe, ali i kao sve sigurniji pevač, što je mala promena u odnosu na početak njegove karijere, kada je bio samo instrumentalista. Na toj ploči gostovali su i takvi gosti kao što su Džordž Harison, Albert Kolins i Albert King. Nakon toga, Mur je objavio pregršt bluz albuma, zaključno sa zasad poslednjim „Close as You Get”.
Na pitanje koja je formula za održavanje karijere uspešnog bluz gitariste, Geri Mur kaže da je iskustvo presudno.
- Kada sviraš bluz, ništa nije važnije od iskustva. To je moj stav. Naravno, što više učiš kako da sviraš bluz, postaješ sve bolji, ali jedan izuzetno važan segment jeste i ono što svesno oduzimaš od svoje muzike. Evo da objasnim: na albumu „Still Got the Blues” obradio sam „Pretty Woman” sa Albertom Kingom. Kada je izlazio iz studija, okrenuo se i rekao mi je: „Znaš šta? Sviraj svaku drugu frazu”. Niko mi ništa bolje u životu nije savetovao - nemoj da sviraš svaku frazu, nego svaku drugu. To je najjednostavnija stvar na svetu, a kad razmisliš, apsolutno je istinita. Gitaristi imaju neki neverovatan strah od ostavljanja praznog prostora, kao da se plaše da će kriz njih propasti ili tako nešto! To i kod publike stvara blagu napetost, jer iščekuju tvoj sledeći potez, a kod gitariste otvara mogućnosti da izgrade veoma ekspresivan stil, kroz koji će sviranjem gitare moći da izraze najdublje emocije.
