Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Če Gevara je i moj tata
Kćerka poznatog Argentinca, revolucionara Ernesta Če Gevare (1928–1967), dr Aleida Gevara, u Beogradu predstavlja knjigu uspomena svoje majke, Kubanke, Aleide Marć, o životu sa njenim suprugom Čeom. Knjigu "Sećanja – moj život uz Če Gevaru" na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća "Geopoetika", u prevodu Aleksandre Mančić.
Aleida Gevara je lekar u Havani, inače aktivni borac za ljudska prava. Objavila je knjigu "Čavez: Venecuela i nova Latinska Amerika", a osnovala i Centar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za izučavanje Če Gevarinog života. Knjiga njene majke, između ostalog, donosi i prvi put objavljene privatne fotografije i snimke koje je načinio sam Gevara. Srpsko izdanje, prevedeno iz rukopisa Aleide Marć, objavljeno je pre španskog originala.
Uglavnom Vas svi prvo predstave kao Če Gevarinu ćerku, pa tek onda kažu Vaše ime. Kako je Vama dok nosite breme očeve slave, imena, mita, legende...
Nije ništa posebno. Majka nas je uvek učila da stojimo čvrsto na zemlji, da normalno prihvatimo sve što nam u životu dolazi, i da napravimo razliku onoga što je odsjaj imena našeg oca i onoga što smo mi sami uradili u životu. Ponašamo se kao čitav kubanski narod. Važnije od toga što sam Če Gevarina ćerka jeste to što sam kao osoba mogla da se formiram u kubanskom narodu. Od kada znam za sebe, uvek sam dobijala mnogo nežnosti od mog naroda, pošto su mnogo voleli mog oca. A kada odrasteš moraš da vratiš ono što si dobio. Mislim da sam zbog toga i postala lekar da bih mogla da pomognem i uzvratim dobijenu nežnost.
Čime se bave Vaše sestre i braća?
Moj otac je imao petoro deco. Najstarija ćerka Ilda Beatris je iz prvog očevog braka, i ona je pre 11 godina preminula od raka. Sa mojom majkom, Kubankom, Gevara ima četvoro dece i ja sam najstarija. Radim kao lekar, pedijatar alergolog. Brat Kamilo je advokat, sestra Selija veterinar, specijalista za morske sisare, zaposlena u kubanskom nacionalnom akvarijumu. Najmlađi Ernesto advokat je u jednoj argentinskoj firmi na Kubi.
Odrasli ste uz majku koja je svesrdno delila očeve ideale?
Majka se borila kao ilegalac nekoliko godina pre nego što je upoznala mog oca i bila je prijateljica mnogih muškaraca u borbi, ali nikada nije imala sentimentalnih veza sa njima. Uvek je sanjala o ljubavi u kojoj bi se muškarac i žena identifikovali. Imala je udvarače ali ih nije primećivala. Zato što biti u ratu znači usmeriti svoja osećanja u nekom drugom pravcu. Ali ljubav uvek pobeđuje, i tako je i bilo.
U knjizi se spominje očev testament koji je ostavio vama, deci. Da li to može biti poruka svim mladim ljudima da se uvek moraju izboriti za svoje ideale, bez odustajanja?
Mnoge smešne stvari su mi se desile na Kubi. Jedna devojčica od četiri-pet godina rekla mi je: "Ti se ne ljutiš ako kažem da je tvoj tata, u stvari, i moj tata". Odgovorila sam: "Naravno da ne, možemo da ga delimo". Devojčica je bila potpuno spremna da brani pravo da je Če i njen otac, rekavši to kao gospodar čitave situacije. Tada sam shvatila kako ga i deca osećaju kao svog, i to je prelepo. Majka nam je pročitala pismo koje nam je otac ostavio. Imala sam sedam godina, i tada sam shvatila da sam ga izgubila. Shvatila da je bio poseban čovek, "otac koga delimo", koji i sada pripada svim mladima koji nikako ne smeju da izgube revolucionarni duh.
Ako je tako, zašto ste izjavili da ne podnosite Čeov lik na majicama, razglednicama, kutijama cigareta...
Još nisam došla do suda ali Centar za studije o Če Gevari pokušava da kontroliše zloupotrebu njegovog lika. Kako da nazovemo pojavu kada mladi modni kreator napravi reviju donjeg veša, na kojoj istakne lik moga oca. To je nepoštovanje njegovog lika. Na donji veš može da stavi lik svoga oca ali ne i mog. U tom slučaju, Če Gevara je samo moj otac. U izlogu optičarske radnje u Berlinu naiđoh na Čeovu sliku, a on nikada nije koristio ništa od tih stvari. E onda je to za mene zloupotreba. Onda se bunimo i skrećemo pažnju. I ne radi se o tome da hoćemo novac, već želimo da se poštuje njegovo delo što je za mene najvažnije.
Pored toga što je bio revolucionar, ratnik, ikona, izdvojite neko sećanje na Čea kao običnog čoveka.
Kada smo se poslednji put videli, bio je prerušen, nisam ni znala da je to on. Predstavio se kao očev prijatelj pošto je to bila inkognito poseta. Pala sam, udarila glavu, a on je tada tako nežno prišao da me podigne i zaštiti. Rekla sam mami: "Mama, ja mislim da je ovaj čovek zaljubljen u mene!" I danas pamtim tu ljubav koju sam osetila i ne znajući da mi je to bio otac.
-----------------------------------------------------------
Teča Kastro
U kakvim je odnosima vaša porodica sa Fidelom Kastrom?
Ja ga zovem "tečo" i za mene je on teča. Mnogo ga volimo, bliski smo, i u najtežim trenucima uvek je bio tu. Kad je trebalo da se venčam, Kastro je kasnio jer je baš u to vreme primao jugoslovensku delegaciju. Razgovarali su a Fidel je sve vreme gledao na sat. Sagovornici su mu rekli da ako ima negde da ide, to je sasvim u redu. Objasnio je da žuri na moje venčanje. Delegacija nije verovala, jer je u Evropi vladao utisak da su se Če i Kastro razišli. Zato ih je Kastro pozvao na venčanje koje je, inače, bilo samo za 30 ljudi. Pojavio se sa celom svitom na svadbi, za koju je jedva bilo dovoljno pića za zdravicu.
[objavljeno: ]
