Izvor: Politika, 24.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas profesora Tarantina
Upravo završavam gledanje čitavog opusa Pola Mazurskog, izjavio je Kventin Tarantino
Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Festival se bliži kraju i noći neizvesnosti kada će među, ove godine prilično izjednačenim filmovima, žiri pronaći onaj najbolji i proglasiti ga dobitnikom „Zlatne palme”.
Pred sam festivalski kraj u Kan je stigao i jedan od svojevremenih dobitnika ove nagrade za film „Petparačke priče” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – američki reditelj i scenarista Kventin Tarantino (1963). Ali, ne sa novim filmom ili u funkciji člana žirija što je takođe jednom bio, već da bi održao tradicionalnu kansku master-klasu. Ove godine ta čast da bude profesor, pripala je Tarantinu, jednoj od najinteresantnijih filmskih pojava devedesetih godina 20. veka, autoru filmova „Psi iz rezervoara”, „Petparačke priče”, „Džeki Braun”, dvodelnog filma „Kil Bil”" i prošlogodišnjeg, priličnog promašaja u vidu filma „Smrtni dokaz”.
Pričljiv, neobičan i zanimljiv sam po sebi, veliki filmofil Kventin Tarantino je dobro prodrmao gledalište i svoje „đake” u sali „Ambasadori” ispunjenoj do poslednjeg mesta. „Ja sam želeo da snimam filmove, morao sam da snimam filmove, a razlog što ih nisam više snimio je u tome što sam u međuvremenu želeo da živim život”, počeo je svoju profesorsku ispovest Tarantino, priznajući da mu je jedno vreme bio neophodan „silazak sa planine” kako bi uspostavio kontakt sa samim sobom , i kako bi se posvetio pisanju.
„Ja sam pisac i uvek moram da počnem od praznog papira i bez razmišljanja o onome što sam uradio ili napisao pre”, nastavio je Tarantino, prisećajući se i vremena kada je radio u jednom video-klubu.
– Bukvalno sam imao pristup svakom velikom i sjajnom filmu tih divnih reditelja. Imao sam priliku da o svakom od njih naučim sve. To sam i radio. Kada bi mi se dopao neki film ili me inspirisao reditelj, onda bih odgledao sva prethodna ili naknadna dela njegovog autora. To činim i danas, i upravo završavam gledanje čitavog opusa Pola Mazurskog, izjavio je Tarantino.
Nastavljajući dalje svoje „predavanje” u formi ispovesti, monologa i povremenih dijaloga sa publikom, Tarantino je dotakao i temu reditelja koji su na njega izvršili najveći uticaj.
– Među onima koji su u mojim ranim danima najviše uticali na moju estetiku ili scenarističku karijeru pre svega su Brajan de Palma, Serđo Leone i Hauard Hoks. Ma koliko obožavao Martina Skorsezea i ma koliko sve moje filmove i sav moj rediteljski rad dugujem njemu, Brajan de Palma je bio moja rok-zvezda među tadašnjom generacijom reditelja. Divio sam se Leonu zbog načina na koji je manipulisao Čarlsom Bronsonom u, i izvan, kadra i kako je komponovao svoje filmove...
Tarantino je iscrpno govorio i svom prvom filmu „Psi iz rezervoara” koji ga je i proslavio, za koji smatra da je nastao pod De Palminim uticajem. „Uvek sam voleo kružni pokret kamere. De Palma je to uvek koristio kako bi nagovestio i naglasio ljubav... U `Psima od rezervoara` imao sam taj kružni snimak sa svih 360 stepeni kada se kamera zaustavila tačno na lik koji je trebalo da izgovori sledeću rečenicu”, rekao je Tarantino, dodajući da mnogo duguje tome što je na Sandens festivalu na kojem je ovaj film bio prikazan. „ Učestvovao sam u radionici Terija Gilijama i Folkera Šlendorfa koji je za mene tada rekao `Ah, taj mali genije`. Od tog trenutka, znao sam da je to moja karijera. Posle toga ljudi su počeli zaista da me vole ili da me zaista ne vole, na šta sam se navikao...”
O sebi kao piscu rekao je između ostalog i sledeće: „Kada sam prvi put ozbiljnije krenuo da pišem, bio sam još uvek u glumačkoj školi i nisam imao pristup scenaristima i scenarijima kako bih iz njih učio. Srećom, imam neverovatno pamćenje, mogu istovremeno da memorišem više stvari. Tako sam uporno pamtio dijaloge iz filmova, beležio detalje o scenama koje su mi se dopadale ili sam ih smatrao krucijalnim. I tako, malo po malo, sve sam više i dublje osećao i počeo da pišem glumačke scene”.
-----------------------------------------------------------
Madona u novoj misiji
Na Kanskom festivalu, specijalnu projekciju imao je i dokumentarni film „Ja sam zato što ste vi” Nejtana Rismana, koji svedoči o humanitarnim aktivnostima muzičke mega-zvezde Madone koja ga je i producirala. Madona je na ovaj način želela da skrene pažnju svetske javnosti na probleme Maliva, druge najsiromašnije zemlje na svetu u kojoj je populacija desetkovana zbog prave epidemije side, što za posledicu ima ogroman broj dece siročića o kojima nema ko da brine. Slavna pevačica je osim prikupljene humanitarne pomoći, Malivima učinila još jedno dobro delo – usvojila je malenog Dejvida koji je nedavno postao njen zvanični sin. Na Kanskom festivalu, zajedno sa Šeron Stoun (na fotografiji) takođe velikom aktivistkinjom u borbi protiv side, bila je domaćin na humanitarnoj večeri sa koje je prikupljen prilog od čitavih 640 miliona dolara!
Dubravka Lakić
[objavljeno: 25/05/2008]
.jpg)
