Izvor: TvojPortal.com, 22.Maj.2011, 17:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČETRDESET DEVETI SUSRET AMATERSKIH POZORIŠNIH DRUŠTAVA VOVODINE

Stara pazova Naša proslavljena glumica Ružica Sokić otvorila je u subotu veče( 21.maja )  u Gradskom pozorištu u Staroj Pazovi 49. Susret amatesrkih pozorišnih društava Vojvodine na kome će do  29.maja biti prikazno osam poredstava u izvođenju pozorišnih trupa iz Nove Pazove , Sente , Kule, Crvenke, Kovina,Sečnja, Bačke Palanke I grada domaćina .Predstave je za ovu najveću manifestaciju amaterskog umetničkog stvaralaštva u Vojvodini odabrao selektor Bogdan Ruškuc kao nauspešnija >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ostvarenja među 56 izvedenih tokom  marta aprila  na zonskim smotrama u Sremu, Srednjoj i Južnoj Bačkoj, Severnom i Srednjem Banatu. Susret je počeo  predstavom “Ler “ Maje Pelević koju  je u scenskoj realizaciji Miše Kovačevića, glumca SNP iz Novog Sada, izveo  dramski studio “Mirko Tatalović – Ćira “pri  Poslovno-kulturnom centra  Nova Pazova. Tri najbolje predstave sa ovog Susreta koje  odabre žiri u sastavu Saša Latinivić, reditelj, Vesna Ždrnja, glumica  Miloš Jakovljević, dramaturg,  predstavljaće Vojvodinu na 53. Festivalu  amaterskih pozorišta Srbije koji   se sredinom juna  održava u Kuli.


Kolektivni očaj mladih urbanih generacija Ansambl Dramskog studija “Mirko Tatalović Ćira “ iz Nove Pazove u znalačkoj režiji Miška Kovačevića, glumca Srpskog Naridnog Pozorišta u Novom Sadu, koji je i sam ponikao u Tataloivićevoj  dramskoj laboratoriji , veoma uspešno je na početku Susreta izveo prvi  komad Maje Pelević, jedne od vodećih autorki nove srpske drame.Ova njena prva celovečernja drama je tipični uzorak “novog talasa “u srpskoj dramaturgiji .Ona svoju priču o paklu droge  i besmlislu  urbanih žurki vešto gradi kao autentičnu metaforu o usamljenosti i pomerenim pojmovima o normalnosti i prestupu.





Reditelju Kovačeviću je bio na raspolaganju neveliki mladi amaterski kolektiv  koji se trudio da  nedostatak sistematskog glumačkog  obrazovanja i iskustva nadokandi talentom ,poletom, nabujalim emocijama, silnom željom za afirmacijom, mladalačkom čistotom duha  i neodoljivim šarmom, urođenim i kultivisanim.Nova Pazova je inače prigradsko naselje , dvadseteak kilometara na domak Berograda , koje je sa oko 20 hiljada žitelja najurbanija , a ujedno  i najgušće naseljena naseobina u Vojvodini, jedina, tako reći bez ijednog poljoprivrendnog domćinstva, pa  njeni mladi žitelji osećaju  urbani puls  i doživljavaju kolektivni očaj mladih urbanih generacija kojemu sami pripadaju, a iz kojeg se rađa cinična sentimentalnost  suočena sa košmarima malograđanske potrošačke mitologije.
Reditelj nije mogao da se sasvim precizno opredeli između ironičnih, cinični i melodramskih elemenata kojima je naizmenično, a ponekad i pomešano  prožimao sumornu priču koja se zbivala na sceni svedenih scenografskih oznaka sačinenih od  “montažno demontažnih” pivskih sanduka na kojima se sedelo i spavalo, kao i transparentnog  toaletnog separea koji se beleo u dubini pozornice. Iz tog pakla droge na novopazovački način emitiovan je glasan precizno profilisan još jedan , makar bio samo scenski, vapaj, koji je zahvaljujući reditelju u glumačkoj ekipi odjekivao kao  autentičan  i ubedljiv očaj nove svetske univerzalne samoće i bespomoćnosti mladih stradalnika.Najveći uspeh profesiobalnog glumca Miška Kovačevića u radu sa ovim amaterskim ansamblom se očitovao u tome što je uspeo bar u naznakama da mu predoči kako nova drama  ,čija je Maja Pelević sa svojim Lerom uzorni reprezent,poziva na drugačije spoznavanje  i vladanje scenom kao laboratorijom nove čulnosti , nove percepcije,budući da je postmodernizam već desakralizovao  umetničko delo, oduzeo predstavi  svojstvo slike sveta.Stoga nova drama stupa na scenu kao u prazan prostor , svesna da je pozortište izgubilo i sliku i svet. Glumci koji su plenili svojom skoro dečjom iskrenošću, bez obzira na nedovoljno zrelu  scensku artikulisanost, a o nedostatku iskustva da i ne govorimo, delimično su sledili reditekjska uputstva   koja su  ih usmeravala da  u predstavi polaze više od stvarnosnih fenomena koji su podstakli autora, nego od samog književnog predloška  i scenskog modela. U glumačkoj trupi dominiarao je svojom ubedljivošću, uzdržanošću, svedeneim grestovima, odmerenim glasom  neizlečivog narkomana ,stradalnika i pokajnika  Nenad Gavran u ulozi Vukana sa jedva primetnom sentimrntlnošću i rezigniranim samosažaljnjem  koje je znatno manje bilo izraženo od intezivnog ,kolektivnog straha i sažaljenja  koje kroz katarzu  svojim zlehudim scenskim životom izazvao kod blagonaklone staropazovačke publike.
Njegova partnerka, Jelena Jelisavac, bez obzira na volju, talenat ,  želju i trud ,nije mogla da  brzo scenski sazri i od devojčice, što ona ustvari jeste više nego devojka, tako da je njena Una  neubedljiva, sa” preterano upotrebom glume”, suviše naivna  i udaljena od ličnosti urbane Samarićanke koja se stara o svom prijatelju za koga samtara da je dublje posrnuo od nje same.Cica Antonele Bijelić je više liičila na  učesnicu u igri “Šta da rad iova fota “  u vreme velikog odmora, nego na jednu od alternative za Vukanov spas u apsurdnoj igri iskušenja  duboko proživljene ,a istvoremeno  varljive slike sveta u kome živi urbane genreracije , dok je Milena Velebit kao Dejana , telelvizijska novinaraka ,bila suviše mlada, nevina  i čista da bi mogla scenski dopasti  apsurdnih iskušenja multimedijalne manipulacije i histerije postmoderne devojke “izbiračice” ne po svojoj žrlji nego delom  sudbine svoje zlehude.Slaviša Grabovica se više trudio da  se bar vikom približi dramskom liku” Đ “  koga su traume  i urbani očaj  napravile “gurbijanim” , ksko bi rekla stara, dobra Sterijina Ema. Scene u diskoteci koje su inače nastajale nepriemtnim prelivanjem ,čija je fumckica bila pored ostalog da generišu ubrzanje radnje ( diskać drami daje ubrzanje ) igrane su sa “niskim zvučnim intezitetim”, lišene  bilo kakave dramaturške napetosti, bez ikakvog  konflikta bar u najavi, a mogla se bar jedna tuča deseti, onako, za promenu , ali je reditelj očito promišljao u stilu dobro poznste pesme o ljubavi ( deseiti velim, ali ja ne znsm da li da je želim il’ ne želim). Nije je želio, očito.Tuču ,ni bilo kakav sukob u dsikoteci.
A ljubavi što se tiče, e, to su , kao što je jednom prilikom Tin rekao  Vladimiru Nazoru:”To su druge priče”.
Možda ona , ljubav, s drugog kraja sveta, iz Londona  u kome je dan pre nego što je igran novopazovački “ Ler” na ovom Susretu, u galeriji “Heuard” ( Hayward Gallery) otovorena izložba slavne  savremene britianske slikarke Trejsi Emin (Tracy Emin’s )   pod nazivom “Ljubav-to je ono što vi hoćete”( Love,is what you want “).
Možda bi se Ler Maje Pelević  u kome je sublimiran  očaj mladih urbanih gerneracija, mogao maker  na amaterskoj pozoripnoj sceni igrati pod nazivim:”Ljubav-to je samo ono što mi hoćemo i  tražimo “.
Branko Rakočević

stara pazovaamaterska pozorišta vojvodineružica sokić

Nastavak na TvojPortal.com...