Izvor: B92, 27.Nov.2009, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Burlak na Festivalu Autorskog filma
Gost 15. Festivala autorskog je bio rumunski producent Dan Burlak koji je sa novinarima u Dvorani kulturnog centra Beograda razgovarao o međunarodnom uspehu savremene rumunske kinematografije.
U pratećem programu festivala prikazuje se ciklus "Novi rumunski film", sa nekoliko ključnih ostvarenja "rumunskog novog talasa" koji je izrastao u najznačajniji pravac evropske kinematografije na početku 21. veka.
Filmovi Kristija Pujua, Kristijana Munđijua, Kornelija Porumbojua >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i drugih autora svedoče o originalnoj filmskoj estetici koja je u savremeni film unela ne samo novi senzibilitet, nego i drugačiji doživljaj sveta.
Kao uvod u ciklus 26. novembra je u bioskopu "Balkan" prikazan dugometražni dokumentarac pod nazivom "Novi talas rumunskog filma", u produkciji Burlaka, koji pokušava da protumači ovaj fenomen na više nivoa - istorijskom, političkom, estetičkom, produkcionom, uz svedočenja njegovih glavnih autora i protagonista.
Tim programom ujedno se obeležava 20 godina od svrgavanja režima Nikolaja Čaušeskua, događaja koji je presudno obeležio i poetiku novog rumunskog filma.
Burlak je izrazio uverenje da je njegova generacija filmskih stvaralaca učinila prave korake u pravo vreme i podsetio da su počeli sa kratkometražnim filmovima koje su plasirali u Kanu, uviđajući važnost međunarodnog umrežavanja.
Prelomni momenat bio je film Pujua iz 2001. godine "Stvari i novac". On je uneo nov, svež stil u našu kinematografiju i tada je kritika u Kanu počela da obraća pažnju na nas, a taj festival je kao neka vrsta porodice, kada vas jednom prihvate, nastavljaju da vas prate i podržavaju, ispričao je Burlak.
Tako je započela serija nagrada, krunisana "Zlatnom palmom" za film Munđijua "Četiri meseca, tri nedelje i dva dana" 2007. godine, rekao je on.
Burlak je istakao da ipak nije bilo proračunatosti u nastupu ove generacije stvaralaca. "Stvari su više dolazile iz ličnog osećaja i naše međusobne bliskosti, na snimanjima je povremeno bilo kao na džem-sešnu i mislim da je u tome koren uspeha", dodao je on.
Međutim, na pitanje kakva je budućnost rumunske kinematografije, odgovorio je da nije veliki optimista.
"Nagrade nam nisu donele i podršku nadležnih organa u našoj zemlji, izgleda da država nije prepoznala značaj ovog talasa. Ove godine u Rumuniji nije raspisan ni jedan konkurs za sufinansiranje filmske produkcije", ukazao je on.
Pored toga, problem je bioskopska mreža, jer u celoj zemlji, sa 23 miliona stanovnika, radi samo 75 bioskopa.
"Naši filmovi prikazuju stvarnost i nisu smešni, a obična publika nije spremna da gleda teške teme, tražeći od bioskopa pre svega zabavu", primetio je Burlak i naveo da najveći strani hit u Rumuniji ima oko 70.000 gledalaca, dok se za domaći film poseta od 20.000 ljudi računa kao pravi uspeh.
Na Autorskom festivalu u Beogradu 28. novembra će biti prikazan novi film Munđijua "Priče iz zlatnog doba", snimljen ove godine u koprodukciji Rumunije i Francuske.
.jpg)
