Izvor: Blic, 07.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost pripada njima
Budućnost pripada njima
Da li ste ikada videli svog najboljeg prijatelja kako krvari! Pita vas sa bilborda Ivan Grubanov. I namah postajete svesni da nikad kao danas globalizacija, komunikacijske tehnologije i društvene pojave nisu imale toliko izrazit uticaj na umetnost.
Kako iz tog globalnog aspekta izaći ili, bolje reći, kako u njemu pronaći svoje ja i situirati sebe. Biti autonoman stvaralac, a ne lokalni, biti u trendu a ne biti bez identiteta - preokupacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je petorice umetnika najmlađe generacije (Vladimir Radišić, Dejan Kaluđerović - trenutno u Beču gde ima samostalnu izložbu, Nikola Pešić, Siniša Ilić i gorepomenuti Grubanov) koje je u ogledalu prekretnice 20. i 21. veka okupio takođe mladi istoričar umetnosti Goran Petrović. U Galeriji 'Zvono' izlažu zajedno. Svaki za sebe, međutim, traži samostalno svoj put. Do vrha ovde ili napolju, nije svejedno. Šanse imaju, ali i pameti! Svi su školovani ovde, doškolovavani u Njujorku, Amsterdamu, Beču, Briselu, Štutgartu...
Goran Petrović, autor izložbe, apsolvent je istorije umetnosti. Izložba '20/21' deo je projekta koji će biti realizovan u nekoliko gradova: posle Beča usledio je Beograd, a potom Niš, Kraljevo, Čačak, krajem maja Skoplje...
- Sva petorica počela su da stvaraju u drugoj polovini 90-ih prošlog milenijuma, ali sasvim autentično, za razliku od onih pre njih vođenih očekivanjima zapadnoevropskog tržišta. Nasuprot toj umetnosti, prema diktatu, njihova drugačije problematizuje medije masovne komunikacije koja je kod nas posebno bila žestoka. Njihova reakcija nije banalna, ne nastaje po nalogu stroge upotrebe novih tehnologija, već se zasniva na odnosu sadašnjost/prošlost (Grubanov i Kaluđerović), na digitalnim pojmovima prostora i vremena (Radišić i Ilić), ironiji estetizovanih objekata (Pešić).
Nikola Pešić (32) završio je postdiplomske na vajarstvu kod Mrđana Bajića i na akademiji u Štutgartu. U Galeriji 'Zvono' imao je već četiri samostalne izložbe. Upravo se vratio iz Beča sa Sajma umetnosti gde je ova naša galerija imala prezentaciju.
- Sve samo pozitivno iskustvo, puno kontakata i budućih prilika... Najviše volim da radim u plastici, sa prozirnim i reflektujućim materijalima. Svetlost je bitna jer su moje teme religijske. Na primer, crna kugla. Ona je odgovor na Božje oko. Naziv joj je 'Mračno oko' prema Bošovoj slici 'Iskušenje svetog Antonija' na čijoj poleđini je oko zlog boga Demijurga. U njemu gledalac vidi sebe obrnuto, kao palog čoveka. Ili bodež koji ničemu ne služi jer je od lako lomljivog materijala na kome je anatomski crtež mozga. Moja poruka je da je loše razmišljati mozgom. Bolje je srcem! Zato obigravajte oko moje 'Ljubavne pesme' u teškom kovanom metalu, ako hoćete da je pročitate!
Siniša Ilić (27) je postidplomac kod Anđelke Bojović. Bavi se velikim zidnim crtežima i prostornim instalacijama. Ovom prilikom izlaže sliku 'Miki i Šilja'. Jedan je od osnivača grupe 'Teorija koja hoda'.
- Nije lako živeti od ovoga čime se ja bavim. Ali treba se potruditi. Ne planiram da menjam zanimanje ili da tezgarim.
Vlada Radišić (29) je diplomirao slikarstvo, magistrirao kulturni menadžment pri Savetu Evrope i Unesku u Briselu, jedan je od osnivača Centra za nove medije. Od 1996. vodi produkciju 'Radišić/Trkulja'. Ironično, naravno, kreće se na ivici industrije...
- Ulje je opet in. Motiv nije moj, iskopirao sam ga. Zašto praviti original kad se u zemljama u tranziciji - društvu, ekonomiji, kulturi, životnim stilovima - sve masovno kopira! Zato sam taj tuđi motiv preinačio u lep, sjajan, gladak - fetišistički objekat. Obišao sam mnoge zemlje, izlagao u brojnim galerijama, čak i u 'Kunsthali' u Beču, a živim od dizajna. Od umetnosti se ne živi, ali od nje se putuje...
Ivan Grubanov (29) diplomirao je u klasi Čedomira Vasića, a postdiplomske je završio na 'Rijks akademiji' u Amsterdamu kod mentora Luka Tajmansa, žive legende 20. veka. Trenutno živi u Pančevu i Beogradu, a od jeseni će biti u Londonu zahvaljujući nagradi 'Delfina studio trust'. Njegovi radovi su u kolekciji 'Dojče banke' u Londonu, drugoj po veličini posle 'Sači & 'Sači'.
- Serija crteža 'Svedočanstva' nastala je 2002. godine u Južnoj Africi. Progovara o ljudima koji su na direktan ili indirektan način bili deo političkih previranja za vreme i neposredno posle aparthejda. Crtao sam portrete, skicirao scene u kojima su oni bili očevici politički motivisanih zločina. Kao neko iz vrućeg političkog konteksta, naravno da me je zanimalo da steknem što jasniju sliku tamošnjih prilika. Premošćavanje nepravdi ni izbliza nije išlo kako je zamišljeno. Ovo je moj pokušaj da se kao kulturni elijen stavim u ulogu svedoka koji rekonstruiše složenost dramatičnog političkog okruženja. Što se tehnike tiče, na velikim svetskim izložbama sve su češće ravnopravno zastupljeni crtež, grafika ili skulptura. Novi mediji su odavno stari mediji - sve je u igri. Milena Marjanović
