Izvor: Blic, 27.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brate, baci rimu u spravu
Brate, baci rimu u spravu
Prvi proizvod, za rep specijalizovane etikete, 'Basiviti mjuzik', album 'Ekipa stigla' istovremeno je i prvi nosač zvuka beogradske grupe 'V.I.P.'.
- Senjak važi za polufensi kraj, dok smo mi ovde - donji Senjarci: na jednom kraju Cigan-mala, japanska ambasada na drugom. Prvo što vidiš ujutro, džinovski je dimnjak BIGZ-a, mada više ne obraćamo pažnju na njega. Ovde žive žestoki navijači, ali nisam odlazio na utakmice. Znao sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se bijem, šibanje mi je bilo gotivno. Najbitnije je bilo proći školu u kraju, ako si hteo i sutra da se prošetaš tuda. U principu, nema ljudi sa kojima sam na nož, niko me nije jurio pištoljem - kaže Ikac, jedan od dva 'emsija' grupe 'V.I.P.' (drugi je Relja), i jedan od glumaca u Matičevićevom filmu 'Jedan na jedan', sa kojim razgovaramo za 'Blic'.
Kako ste se posvetili 'rimovanju oštrijem od mača' i 'istini pre nego traču'?
- Jedino mogu da radim onaj rep u kome iskreno iznosiš istinu o sebi, ljudima i društvu oko sebe, kad ništa ne izmišljaš ili zamišljaš, nego opisuješ suvu realnost od koje ti prolazi jeza kičmom a kosa se podiže. Jedino tako će da me lupkaju po ramenu ovde u kraju, inače bih morao da spustim kačket i prođem.
Direktno sa ulica ulazite na tržište tehnološki i produkcijski veoma sofisticiranim albumom i sa, po prvi put kod nas, repu primerenom stajlingu. To je, ipak, statusna promena.
- I inače nosim trenerke, tako sam odrastao. Mora da se vidi da si lik, tu iz kafića u kraju, a ne neka faca preslikana sa MTV-a. Kad su nas odveli u 'Ribok' da izaberemo stvari, nisam ni pomislio da obučem nešto u čemu se ne bih osećao dobro. Pokušali su da nas obuku za spot, ali, kako da napravim album koji je u fazonu, ono, 'brate', a da ne budem u trenerci i kožnoj jakni, u duksu i patikama. Stajlinga, znači, nema, postoji samo sponzor od koga ne zavisimo i koji mi nikad neće određivati šta da obučem. U svetu je to normalno, 'Ribok' je ušao u NBA i hip-hop.
Na tekstualnom planu dominantne su tzv. geto teme, ali je produkcija unapređena ka simfo-repu. Kako je proteklo snimanje u studiju 'Basiviti'?
- Muziku radimo zajedno. Ovo je 'novi' rep, momci koji su rasli uz kompjutere a ceo život prate šta se događa na svetskoj sceni. Ne kopiramo ali crpimo motivaciju i sagledavamo pravce. Nismo semplovali strance nego Josipu Lisac, Olivera Dragojevića, Rundeka… i to dobro zvuči. Daje nam dobar ritam, dobar bit. Rad u studiju je spontan. Neko sedne, čeprka po kompjuteru, dođe drugi, doda svoje, čak obriše nešto, pojavim se na kraju i sam u nekoj 'master verziji', kako oni kažu, da 'sve pokvarim'.
Atmosfera albuma i teme vezane su za Beograd, a u jednoj eksplicitno beogradskoj pesmi konstatujete da 'niko ne zna za boga'...
- Oduvek me je nerviralo što se mafijaši furaju na boga. Ljudi koji se varaju, međusobno, odlaze jedni kod drugih na slave koje, kao, slave. To je licemerno. Mnogi ovde glume vernike a žive u državi u kojoj da bi opstao moraš da varaš. Najveći nevernici predstavljaju se kao najveći vernici. Toliki kriminal, krađe i ubistva, toliko droge, a toliko krstova na njima! M. Pavlović
