Izvor: Blic, 22.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bol za starim, muka s novim
Na proscenijumu Oven (Gordan Kičić) povlači rukom po belom papiru, razastrtom na delu jedne kosine, kao da nešto ispisuje. Iza njega, u dubini scene, Manus (Goran Šušljik) i Sara (Anita Mančić), nakon par replika, kreću u isprobavanje načina na koji bi se mogli, u tom trenutku, pozabaviti scenskim rekvizitom - jednim jastukom. Rediteljske indikacije Dejana Mijača uobličavaju svaki trenutak probe predstave „Prevodi” Brajana Frila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je premijera planirana za kraj februara.
„To su ljudi na kojima se vidi egzistencijalni strah, raspetost, borba i depresija koja iz toga proizlazi...”, kaže Dejan Mijač Aniti Mančić, Goranu Šušljiku i Gordanu Kičiću razgovarajući s njima o likovima koje tumače, a u izjavi za „Blic” proslavljeni reditelj napominje: „Kroz priču o jeziku (i ne samo o jeziku) komad govori o čovekovoj raspetosti, nesnađenosti između starog i novog. Radnja se događa u Irskoj, u vreme kada dolaze engleski vojnici i nameću, između ostalog, engleski jezik. Pisac je radnju smestio u XVIII vek, a mi smo je u predstavi izmestili na kraj XIX jer je to vreme imperijalizma, a imperijalizam jeste bio vid globalizma. Neki likovi u komadu prihvataju taj engleski (i sve ono što on nosi i znači), drugi pak ne. Sve se to, naravno, prelama i kroz njihove lične živote. U svakom slučaju, trenutak kada se to previranje dešava je tranzicija i mene je uzbudila ta tema o bolnom nestajanju nekih vrlo značajnih vrednosti i teškom prihvatanju novih, o kojima možemo govoriti i ovako i onako, prihvatiti ih ili ne, ali one su te koje obećavaju opstanak”.
Rekviziter na Šušljikov zahtev donosi nekoliko knjiga, kasnije će se ispostaviti, značajnih simbola negdašnjih vrednosti. Bridžit (Hristina Popović) prilazi proscenijumu. Hju (Mihajlo Janketić) kroči laganim, sigurnim korakom, izgovarajući: „Moramo da naučimo ta nova imena, moramo da naučimo gde živimo, moramo da naučimo da se s njima srodimo...”, pogled mu pada na Manusa (G. Šušljik).
„Nastojim da lik Manusa gradim i branim svedenim sredstvima”, kaže Goran Šušljik za „Blic” i dodaje: „Ono što je njemu potrebno i što muči sve te ljude je nešto što, uglavnom, ne izlazi iz njih. Iz raznih razloga - od njihove osujećenosti, preko depresije zbog okolnosti u kojima su se našli, do neumeća da raspetljaju svoje odnose, sagledaju svoje emocije - oni su stegnuti. Svedenim glumačkim sredstvima valja držati sve to pod krajnjim pritiskom da bi ono što jesu došlo do izražaja na pravi način. Naravno, i kroz Manusa se vidi koliko nas se ovaj komad tiče, jer ono što muči junake tišti i nas, pokušaj da sačuvaš identitet i uverenja, a da preživiš”.
Anita Mančić u dogovoru sa rediteljem odlazi sa scene kako bi isprobala cipele. Vraća se u njima. Pažljivo korača ispitujući koliko lupaju, da li se klizaju; očigledno je za predstavu potrebno da se čuje bat koraka njene junakinje Sare, devojke koja ima problem i zbog toga što vrlo teško govori, a koja će, nehotice, reći šta ne treba i time ljudima oko sebe doneti problem, a sebi mučan osećaj krivice i grižu savesti. Milica Mihajlović (Mojra) čeka svoj trenutak, znak da stupi na scenu i svojom ulogom razvije ljubavni tok čitave priče.
„Mojra je pritisnuta zbilja teškim životnim okolnostima”, kaže za „Blic” Milica Mihajlović .”Energična je, borbena, drugačija od drugih. Njen verenik je slomljen mladi čovek. Ona se zaljubljuje u engleskog vojnika. Okrenuta je ka nečem novom, očekujući od toga i izbavljenje, a šta će joj to novo doneti, druga je priča. A ako tu moju junakinju pogledamo kroz jezik, uzbuđuje nas kako ona i čovek koga voli govore različitim jezicima, a u svojoj ljubavi se dobro razumeju”.
Reditelj Dejan Mijač u jednom trenutku daje znak za kratku pauzu, a za „Blic” još kaže: „U komadu postoje, pominju se, latinski, starogrčki. Nekada značajni, danas mrtvi jezici na kojima su počivale civilizacije. Veliko je pitanje da li sa njihovim nestankom nestaje identitet, čitav jedan svet, na njima stvaran. Svako donošenje novog, promena, događa se uz manju ili veću dozu prisile. Oni koji menjaju neretko su čak ubeđeni da donose civilizacijski napredak, dok oni koji kroz promenu treba da prođu, opet neretko to nazivaju porobljavanjem. I nisu samo jedni u pravu”.
Umetnička ekipa
U predstavi „Prevodi” Brajana Frila, u režiji Dejana Mijača, čija je premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu krajem februara, uloge tumače Goran Šušljik, Anita Mančić, Predrag Ejdus, Milica Mihajlović, Petar Benčina, Hristina Popović, Mihajlo Janketić, Gordan Kičić, Dragan Petrović, Igor Đorđević. Kostimograf je Maja Mirković, scenograf Juraj Fabri, a dramaturzi Ivana Dimić i Miloš Krečković.
.jpg)
