Izvor: Politika, 05.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blago svetih kraljeva
Apoteoza jednoj kulturi čiji potomci danas čiste njujorške ulice
Tanjug specijalno za "Politiku"
NJUJORK, septembra – Izlazeći u susret interesovanjima sve brojnije populacije sugrađana poreklom iz Centralne i Južne Amerike, muzeji u SAD organizuju spektakularne izložbe o predkolumbovskim civilizacijama. Jedna od njih je i izložba "Blago svetih kraljeva Maja" koja je do sredine septembra postavljena u njujorškom Metropoliten muzeju.
Izložbu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizovao Muzej okruga Los Anđelesa i već je viđena i u Dalasu (Teksas ), u sredinama gde je koncentracija Hispanoamerikanaca najveća. Ni Njujork ne oskudeva u imigrantima iz krajeva južnije od Rio Grande. Prema zvaničnim podacima, to je etnička zajednica koja najbrže raste u Njujorku. Za sve Hispanose ovakva izložba je pravi melem na dušu jer ih podseća na slavnu prošlost, kada su njihovi daleki preci podizali velelepne gradove, izrađivali prelepe skulpture, oslikavali freskama kraljevske grobnice, stvarali jedno od najkomplikovanijih pikturalnih pisama i znali više o astronomiji nego narodi sa istočne strane Atlantika.
U SAD nema lokaliteta sa tragovima civilizacije Maja, a i njihove muzejske zbirke se ne diče nekim velikim fondom artefakata o civilizaciji koja je skoro celi milenijum imala dominantnu ulogu na širokom području od Meksika pa do Belizea, Gvatemale, Kostarike, Hondurasa, i zato je 150 odabranih eksponata doneto iz 38 muzeja iz celoga sveta. To je, na prvi pogled, skromna izložba ali svaki predmet ima antologijsku vrednost, a mnogi su relativno skoro otkriveni i nisu još viđeni izvan zemalja u kojima su pronađeni. Džungle Centralne i Južne Amerike kriju još neslućena bogatstva koja omogućavaju da se dramatično menja i izoštrava predstava o kulturama koje su tu cvetale pre dolaska konkvistadora.
Cilj autora izložbe bio je da sa najlepšim reljefima, skulpturama, maskama, predmetima od keramike, nakitom i raznim ritualnim artefaktima ilustruju veze između zemaljskih vladara i natprirodnih sila od kojih su potekli, kojima su služili i čiju su milost obezbeđivali za podanike.
Ideja o božanskom poreklu vladara prisutna je u svim drevnim kulturama od Kine preko Egipta do Amerike, samo su na različite načine predstavljene te "rođačke" veze sa bogovima.
Za opstanak civilizacije Maja najvažniji je bio kukuruz, njihov osnovni usev, i kraljev zadatak je bio da obezbedi dobar rod. Njihova religija se uvek vraćala na stvaranje sveta i čoveka, i taj čin je, takođe, morao da bude uključen u rituale posvećene očuvanju ravnoteže u kosmosu, što je bio deo kraljevskih dužnosti .
Da bi objasnili korene verovanja u božansko poreklo kraljeva Maja, autori izložbe su se vratili na sam početak prvog milenijuma pre nove ere i narodu Olmeka, čija je kultura bila temelj na kojem je izgrađena kultura Maja negde oko petog veka pre nove ere.
Olmeci su svojim liderima pripisivali božansko poreklo, a njima je, kao predstavnicima smrtnika, bila dužnost da prizovu neophodne kiše, obezbede plodnost, posreduju između predaka i potomaka. Simbol kraljevske moći Olmeka bio je povez oko glave sa stilizovanim listovima kukuruza, i to su preuzeli i kraljevi gradova – država Maja .
Od olmečkih vladara Maje su preuzele verovanje da vladar drži sveto stablo kojim podupire nebo da se ne sruši na ljude, što je predstavljeno simbolično preko palice koja je bila deo kraljevskih insignija. Olmeci su svojim naslednicima ostavili u amanet izradu maski kao posmrtnih "portreta" vladara kao i džinovskih kamenih glava iz kojih će se razviti portreti vladara Maja na stelama, zidovima hramova, ali uvek sa ukrasima koji na simboličan način reprezentuju neke od bogova iz njihovog Panteona.
Posle olmečkog perioda sledi deo izložbe o božanstvima Maja, koja su bila "zaštitnici" kraljeva. Božanstva su predstavljena kao tropske ptice sa velikim kljunom, jaguari ili jednostavno u formi klipa kukuruza. Te predstave ukomponovane su u svečane portrete vladara, krase keramičke posude, urezane su na ritualnim sečivima ili su motivi na nakitu, pre svega od žada koji je za Maje bio najvrednija sirovina zbog zelene boje – simbola zasade kukuruza.
Posebnu grupu eksponata čine oni koji su vezani za predstave kraljevskih dužnosti. Osim vođenja ratova, to je bilo prinošenje žrtava bogovima, prolivanje sopstvene krvi probadanjem jezika da bi se krvlju natopilo zasađeno seme, i uzimanje halucinogenih biljaka da bi se palo u ritualni trans radi proricanja budućnosti i "prenošenja" poruka predaka i bogova.
Maje nisu koristile metale, ali su potpuno ovladale obradom najtvrđeg kamenja poput opsidijana, kremena ali i mnogih vrsta poludragog kamenja, a veoma su cenili školjke, kost – životinjsku i ljudsku, od koje su stvarali čudesne ukrase. Posetiocima izložbe su pruža prilika da vide kopije i fotografije veličanstvenih zidnih slika sa prizorima iz života dvora i hijeroglifskim zapisima koji slave vladara u čiju je čast oslikana grobnica ili hram.
Nerazdvojni deo života vladara – bogova bile su gozbe i dobijanje i davanje darova u prilikama kao što su određivanje naslednika prestola, njihovo krunisanje i smrt. O raskoši i bogatstvu vladajuće klase Maja svedoče posude od keramike ili kamena, ukrašene figurama ljudi i životinja, ukrasi od dragulja sa odeće o kojoj znamo samo sa slika ili kamenih reljefa jer je bila je pravljena od perja najnežnijih tropskih ptica koje je odavno pretvoreno u prah.
Pred kraj zlatnog doba civilizacije Maja koja je iz za sada nepoznatih razloga počela da se gasi negde oko kraja prvog milenijuma naše ere, umetnici su stvarali skoro barokno raskošne kraljevske portrete i murale na kojima se prepliću predstave vladara, svetih ptica, boga kukuruza i svetih stabala koja određuju četiri strane sveta. I to je apoteoza jednoj kulturi čiji potomci danas čiste njujorške ulice.
Vera Kondev
[objavljeno: 05.09.2006.]
