Izvor: Politika, 04.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitef leteo sa dva krila
Ovogodišnji 41. Bitef protekao je očekivano, naizgled spokojno, mirno, rekao bih, bez visokih uzbuđenja, sa malo prepričavanja, ogovaranja, i bez skandala, koliko znam. Da li je najbolje kada jedan festival pozorišnih inovacija, i novih tendencija, protekne bez oštrih suprotstavljanja, posve normalno i, gotovo, građanski uokvireno? Ne bih rekao, ni da bi, kada bi tako bilo, to bilo i najbolje, ali verovatno tako i nije bilo, ali mi godine nisu dozvolile da se udubljujem u noćni život Bitefa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde su se uvek događale, ne samo beznačajne stvari, i vodili razgovori, koji nisu samo ubijanje vremena.
Rekao bih da je ovogodišnji festival imao dva krila: jedno žestoko, radikalno, sa predstavama Šaušpilteatra iz Diseldorfa, Šekspirovog "Magbeta" u režiji Jirgena Goša, i predstavom "Brisel 04", u režiji Romea Kastalučija, predstavama koje su i ponele najviša priznanja dva žirija, žirija Bitefa za najbolju predstavu i žirija "Politike" za najbolju režiju na ovogodišnjem Bitefu. Drugu liniju čine predstave sećanja i rekonstrukcije, a one, po pravilu, podrazumevaju lepu blagost, setu i melanholiju, ili mlakost i samoprecenjivanje, u lošijoj varijanti. Između su vežbe, vežbice, probe, istraživanja, eksperimenti. Zašto da ne?!
Bez velikih iznenađenja, ističem, bez predstava koje bi potresle pozorište današnjice, i bez velikih glumačkih ostvarenja u klasičnom smislu, iako je, i u ovom pogledu, bilo izuzetaka, doduše, kažem, ne odviše. Sve više Bitef je festival reditelja, koncepcija i vizija teatra i njegove perspektive.
Publika pretežno mlada, ove godine gotovo bez pažnje političara, donatora i sponzora. Selektori i drugi izvođači umetničkih i produkcijskih radova na Bitefu, nisu igrali odviše nametljive uloge. Prema publici su bili pažljivi i blagorodni, što je, svakako, važno. Televizije su marljivo radile svoj posao. Umalo da zaboravim da pomenem da Jovan Ćirilov nije izdržao, pa je, osim glavnog lika Festivala, odigrao i ulogu dirigenta u slovenačkoj "Pupiliji", gde mu je i mesto!
"Politika", njeni izveštači i kritičari su bili blagovremeni i revnosni.
Kao predsednik "Politikinog" žirija za dodelu nagrade za najbolju režiju radio sam sa četiri dame: Anđelkom Cvijić, urednikom Kulturne rubrike "Politike", Borkom Trebješanin, novinarom istog lista, Jelenom Kajgo, baletskim kritičarem "Politike", i Anom Tasić, dramskim kritičarem istog lista. Odlučili smo, kao što smo vam saopštili iste noći po završetku Festivala, da nagradu za najbolju režiju, sliku našeg poznatog umetnika Milana Tucovića, dodelimo nemačkom reditelju Jirgenu Gošu za režiju predstave "Magbet". U obrazloženju se kaže: "Predstavu 'Magbet' Vilijema Šekspira, u režiji Jirgena Goša, u izvođenju Šaušpilteatra iz Diseldorfa, odlikuju doslednost i usredsređenost, preciznost i iscrpnost jezika i scenskog govora u ocrtavanju surovog, krvavog lica zla i zločina, bez ustupaka i povlašćivanja bilo koje vrste. Predstava Jirgena Goša neumoljiva je, žestoka rugalica čovekovoj zverolikosti, prokazanoj, izneverenoj ljudskosti. Zlu i zločinu Jirgen Goš je oduzeo veličinu, kako bi se zločinačka priroda čovekova, opsednutog mračnim željama, opsesijama i prekomernostima svih vrsta, osobito željom za posedom i vlašću, ukazala u svoj nagosti, strahoti, u krvi i kalu do kolena. Svet zla i zločinjenja u predstavi Jirgena Goša, gotovo je doslovno nečist, oduran, prljav, groteskno fantazmagoričan. U predstavi Jirgena Goša lice zla, ucrtano u spodobe i protuve kakve su Magbet i ledi Magbet, a onda i njihovi bliži i dalji izvođači krvavih radova, sja u punoj mračnoj svetlosti, niskosti, opakosti. Bez pesničke, ili bilo koje druge aure, zlo je u predstavi "Magbet" Jirgena Goša snažno i moćno progovorilo svojim prljavim, smrdljivim, krvavim jezikom".
[objavljeno: ]
