Izvor: Blic, 10.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dlake na jeziku
Bez dlake na jeziku
'Umetnost koja radi' nije samo domišljat naziv ovogodišnjeg Oktobarskog salona. On u posetiocu izaziva gomilu dilema (i problema) s pitanjima gde ja zapravo žvim, ko su ljudi u mom okruženju, imam li izbora da menjam svet, mogu li živeti u skladu sa svojom čovečnošću. A ona je - i tu dolazimo do ključnog pitanja - pod priličnim znakom pitanja.
Jer, zašto Til Frajvald radi portret enormnih dimenzija, zašto se kao Artur Žmijevski osvrće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na osakaćene i zašto Aleksandar Rafajlović jedva primećuje ptičicu na nebu. Zašto Antoni Maznevski uvećavajući violinu pravi 'Mocartov čamac', a Mizin i Šaburov vođenje ljubavi slikaju kao gimnastiku, ili Volfgang Tilmans snima strastveni poljubac dvojice mladića. Zašto Despina Isaja sopstvenim vlasima hekla instalaciju. Ako ne zato da bi se skrenula pažnja na svoje ja. Biti i ostati čovek koji sve to još primećuje (i kaže) umetnikov je zadatak. Kako on to radi i kako njegova umetnost radi videćete ako pogledate Oktobarski salon. Jer on 'proziva' sve - osiljene, samoljubive, pohlepne, oportuniste, bezdušnike - zanete artificijelnošću silikonskih dolina i oblina.
Iako kreatori ovogodišnjeg Salona tvrde da nisu hteli da budu bolji od prethodnika (gori svakako nisu - jer, ipak, ljudska je sujeta nepremostiva), do nas su dospele sledeće konstatacije…
Rene Blok, direktor 'Dokumente' u Kaselu (i, možda, ako to budžet bude dozvolio umetnički direktor sledećeg 'Oktobarca'): 'Ovde sam otkrio nova imena koja će tek biti vrednosti…'
Ines Krasić (oduševljena), autor instalacije 'Elegant private party room': 'Dopada mi se što nije po ukusu Zapada, jer isti trenutno ‘radi’ na Africi, ali selektivno.'
Vladimir Veličković: 'Ovakav izbor može da parira svetu.'
Sava Popović, predsednik Saveta Oktobarskog salona, u svoje ime: 'Želeo sam da efekat Salona bude provokacija publike i verovao sam da ćemo s Darkom Radosavljević (ovogodišnjim umetničkim direktorom) uspeti, jer koleginica nije samo teoretičar. Ona je i vanredan praktičar. A njene su reference - vođenje ‘Reksa’ i ‘Remonta’ - s pokrićem.'
Vratimo se Oktobarskom salonu i onome što publika na njemu može videti golim okom, i upitati se: Gde sam ja u svemu tome? Po izboru vašeg likovnog kritičara, ali bez rangiranja, i uz napomenu priređivača: 'Prepoznaj, pronađi, difiniši, provali me, uhvati moju misao, dopri do mojih osećanja... - jer time omogućavam da postaneš svestan nečega što sam ja'.
'Mali ljudi', video-instalacija pozajmljena od Galerije 'Geljmana' iz Moskve, rad grupe 'Blue Noses' koju su osnovala dvojica umetnika koja su došla u Moskvu sa istoka Rus - Vjenčeslav Mizin i Aleksandar Šaburov. Njihova preokupacija: seksualna gimnastika.
Hans Vajgand (Beč): 'Vrt ovozemljaskih zadovoljstava' - onako kako ga mi danas vidimo. Obratite pažnju: menja se scena ali ne i ljudi!
Ervin Vurm (Beč): 'Debela kola'. Duhovito poređenje čoveka i mašine.
Anica Vučetić (Beograd): 'Dugo putovanje'. S njenim pogledom u ambijent letite u svemir.
Marijela Gemiševa: 'Izvan sebe'. Njena devojka u vezenoj haljini s mesištem na naramku nedvojbeno podseća na rad Marine Abramović 'Balkanski barok'. Ovo nikako nije zamerka. Naprotiv! Samo znači da je Marina pre nekoliko godina na Venecijanskom bijenalu išla u korak s 'razvojem' Balkana, a da je 'ova stvar' stala u razvoju, te se ponavlja. (Viđenje umetnice iz Sofije).
Perica Donkov (Niš): 'Monk - punk'. Njegova nekada plavkasta platna posivela su i utonula u sebe. Šta će iz njih izbiti narednih godina, videćemo. Za sada su ni crna ni bela. Najteže bestežinsko stanje. Kad umetnik (ili čovek) ne vidi perspektivu!
Biljana Đurđević: 'Pieta' (sa kojom je 'Blic' prvi radio intervju kad je magistrirala, na izložbi u Centru za kulturnu dekontaminaciju) sve dublje proniče u svakodnevicu svojim stripovskim i klasičnim slikanjem. Stvar je žestoka i ne zahteva upitanost, već direktnu reakciju. Ova je slikarka bez dlake na jeziku. Okreni glavu od nje ili je uzmi zdravo za gotovo. Drugog nema, jer, nažalost, baš tako izgleda 'milost XXI veka'.
Oktobarski salon traje do 18. novembra. Za ovaj kraj još samo jedno delo, bez sumnje najšokantnije koje možete videti. Iz ciklusa fotografija u boji na pleksiglasu Artura Žmijevskog - 'Oko za oko'. 'Bez komentara': ne okrećite glavu. Invalidi su svuda oko nas.
I slobodno gazite po cveću na ulazu, instalaciji Niokole Macure. Veštačko je!
Milena Marjanović
