Izvor: Blic, 18.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd se njiše
Beograd se njiše
Noć se spušta na prestonicu bivše Jugoslavije i muzika počinje da ispunjava vazduh. Na svakom koraku.
Duž obala Dunava i Save nizovi splavova sa kojih trešti muzika vijugaju kroz mračnu balkansku noć. Pošto su se okrepili obilnom porcijom ćevapa i turskom kafom u nekom od mnogobrojnih beogradskih kafića, gomile noćobdija kreću u provod uz ciganske orkestre, elektronsku muziku, rokenrol i karakterističnu srpsku hibridnu muziku poznatu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << turbo folk.
'Pored Južne Amerike i Japana, ovo je najzabavnije mesto za puštanje muzike', kaže Džon Selvej, poznati njujorški di-džej i producent, koji ima samo reči hvale za noćni život u glavnom gradu Srbije i Crne Gore.
S druge strane reke, vide se osvetljen hram Svetog Save i zidine viševekovne Kalemegdanske tvrđave. Pre samo šest godina ista ta panorama bila je u plamenu zbog eksplozija bombi.
Milošević je sada u Hagu i vrata Beograda su otvorena prema Zapadu, tako da večeras na noćnom nebu blešte samo svetla sa 'Egzilovog' podijuma za igru pod vedrim nebom. Umesto bombi, nad rekom odjekuje zaglušujuća muzika iz tog kluba.
'Bio sam ovde 90-ih godina, bile su to godine mraka', kaže Din Trijantafilu, rođen u Baltimoru, dok vodi nekolicinu svojih sunarodnika na večeru u Skadarliju, staru boemsku četvrt. Prošlo je pet godina od srpske 'oktobarske revolucije' i 1,5 miliona Beograđana još uvek čekaju da svet otkrije njihov grad. U najnovijem Fodorovom vodiču 'Istočna i Centralna Evropa', u poglavlju posvećenom Srbiji i Crnoj Gori nema, na primer, ni reči o Beogradu. Isto važi za 'Izbor najboljih mesta u Istočnoj Evropi u 2005. Rika Stiva', koji nudi samo kratki prikaz nacionalne istorije. Mape u tom vodiču misteriozno se završavaju na bosanskoj i hrvatskoj granici, iza kojih je samo belina.
Takvi propusti nisu ništa novo. Prisećajući se predrasuda koje je imao pre svoje posete Beogradu 1937, Henri Endrus, muž britanske novinarke i poznatog hroničara Balkana Rebeke Vest, priznao je svojoj ženi: 'Oduvek sam zamišljao Beograd onako kako ga vide Bečlije - kao kraj sveta, varvarsko selo.' Teško da je to bilo samo mišljenje Bečlija.
Vestova je učinila više od bilo koga drugog na iskorenjivanju tih zabluda i uspela je da praznu mapu Balkana ispuni životom i istorijom. Njeno maestralno delo 'Crno jagnje i sivi soko: Putovanje kroz Jugoslaviju', objavljeno 1941, ostalo je do današnjeg dana najbolji saputnik ljudi koji posećuju Beograd.
I tada, kao i sada, restorani su ostavljali snažan utisak na posetioce svojim sočnim remek-delima ('pripremaju jagnjetinu i prasetinu najbolje na svetu', napisala je Vestova). I tada, kao i sada, grad je bio pun strastvenih, energičnih ljudi. I tada, kao i sada, Beograd se povijao pod teretom svoje istorije kroz koju se širio, kako primećuje Vestova, 'zadah imperija'.
Iako ulice postmiloševićevskog Beograda neće uskoro pobediti na izboru za najlepše - zarđali tramvaji, sumorne zgrade podignute sredinom prošlog veka i raskošne ali oronule kuće iz 19. veka još uvek dominiraju u gradskom sivilu - već je vidiljiv sjaj preporoda. Ipak, najveći utisak ostavlja energija na ulicama Beograda. Ona se oseća u Knez Mihailovoj, ulici fontana i detalja u stilu 'art nuvoa', gde žene obučene u modele 'Dolčea i Gabane' šepureći se prolaze pored izloga sa italijanskim nameštajem, a pločnici odjekuju od virtuoznog sviranja malih muzičara. Ona se oseća u prolazima između tezgi na Kalenićevoj pijaci u Njegoševoj ulici, dok kupci iz komšiluka pitaju: 'Koliko? Koliko?'
Ona se oseća naročito na Kalemegdanu, zelenoj oazi iznad ušća Save u Dunav, koji je Vestova nazvala 'specijalnim ukrasom Beograda i koji je jedan od najlepših parkova na svetu'. Kad padne veče, svoja vrata otvaraju mnogobrojni barovi i noćni klubovi. 'Bilo gde drugde ne bi vam bilo dozvoljeno da imate nešto slično unutar istorijskog spomenika', kaže bradati student Fakulteta dramskih umetnosti u klubu 'Bejzment'. 'Ali ne i u Beogradu.'
Kao i na Kalemegdanu, i u ostalim delovima beloga grada energija noću dostiže vrhunac. Noćne ptice otkrivaju da iznenađujuće bezbedna i predusretljiva beogradska 'terra incognita' sadrži mnoštvo avangardnih pozorišta i klubova u kojima se svira odlična muzika. Časopis 'Yellow cab', koji između ostalog možete naći u baru 'Tribeka' (Beograđani vole da zamišljaju svoj grad kao slovenski pandan Njujorku), sadrži dugu listu izložbi, pozorišnih predstava i klupskih svirki. Kad bi veliki jugoslovenski ujedinitelj Tito ustao iz groba, otkrio bi da se nalazi u poslednjem velikom neotkrivenom centru noćnog života na evropskom kontinentu. Jedne večeri grupica Britanaca koji su došli da provedu vikend u Beogradu ušla je na neobeležena vrata u Ulici 29. novembra tragom elektronske muzike koja je otud dopirala. Sišli su niz slabo osvetljene stepenice i našli se u podrumu prepunom groznih uljanih slika, starih lampi i drugih muzejskih detalja. Ime bara je prikladno: 'Udruženje globtrotera'. Samo najuporniji putnici mogu da ga otkriju. 'Ovo mesto možete da pronađete samo ako vas neko dovede', kaže barmen Dejan.
U Begradu su u trendu trajni barovi. Neki od njih, kao što je noćni klub 'Andergraund', nalaze se ispod kalemegdanskog parka. Drugi, poput 'Ben Akibe', gde gosti nazdravljaju uz glasnu disko i fank muziku, smešteni su u privatnim stanovima. 'Gde su svi ovi ljudi između dva i šest sati ujutru?', pitaju na sajtu Belgradeinsideout.com, jednom od malobrojnih vodiča na engleskom jeziku. 'Verovatno se kriju negde gde ne možete da ih pronađete.'
S obzirom na to da je grad godinama bio suočen sa odricanjima i sankcijama, Beograđani pokazuju zavidno poznavanje muzike. 'Izuzetno su dobro obavešteni', kaže Nik Hobs, promoter koncerata koji je tokom proteklih godina u Beograd doveo 'Kraftwerk', 'MC 5', 'Johan Spencer Blues Explosions'... 'U Beogradu radimo stvari koje nigde drugde ne možemo da radimo'.
'Nekada je bila pozitivna stvar biti Jugosloven', kaže Den Tana, Amerikanac srpskog porekla čiji je restoran u Holivudu omiljeno sastajalište filmskih zvezda. 'Milošević je naneo veću štetu Srbima nego Hitler Nemcima.' Ali posle te sumorne konstatacije lice mu se iznenada ozari. Kroz vrata dopire zvonjava telefona, kuckanje čašica i pozdravi. 'Ali doveo sam mnoge Amerikance u Beograd i svi su se oni zaljubili u njega', nastavlja Dan Tana. 'Naša budućnost je svetla, ali za to će trebati vreme'. CDC/GB
