Izvor: Blic, 26.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd bez spomenika Pupinu, Tesli, Petru I...
Beograd bez spomenika Pupinu, Tesli, Petru I...
Beograd nema spomenike Petra I Karađorđevića, kneza Miloša Obrenovića, osnivača savremene srpske demokratije, Ilije Garašanina, Mihaila Petrovića Alasa, Stojana Novakovića, kapetana Koče Anđelkovića, patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića, našeg prvog ustavnog vladara za čije vladavine je dinar bio u vrednosti od nešto više od današnjih dva i po evra. Beograd se nije dostojno odužio ni Pupinu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nikola Tesla je postojećim spomenikom tretiran kao običan elektrotehnički stručnjak, Njegoša i Cvijića smo jedva namestili, Karađorđe je nedavno dobio spomenik i to na silu (kod hrama Svetog Save). Nikola Pašić je pre par godina 'udostojen' da stoji na trgu koji je dobio i njegovo ime. Jedino se na Ivu Andrića mislilo odmah nakon njegove smrti.
Svaki ozbiljan narod brine o sećanju na presudne događaje u sopstvenoj istoriji i ličnosti koje su ga nečim zadužile, a zapravo o svom identitetu. Da li je to slučaj i sa nama - izlišno je pitanje, što je upravo pokazala i jedna javna tribina na temu monumentalnih spomenika u Beogradu u Domu inženjera i tehničara. Na posećenom skupu izneto je niz nagomilanih problema koji govore, u krajnjoj liniji, o tome da je uvek politika, i to dnevna, ta koja daje završnu reč po ovom pitanju, često neprosvećeno posežući za kampanjskim akcijama, prema političkom barometru, a da nedostaje prava politika u kulturi. Jedan od povoda za ovu tribinu bio je i predlog arhitekte Milana Pališaškog da se na prostoru između bivših dvorova, na mestu gde je bio Konak, srušen 1905. godine, napravi replika monumentalnog spomenika Petru I Karađorđeviću, grupne kompozicije podignute između dva rata, u Parizu, na Plas Mijet, pri kraju avenije Viktora Igoa. Dakle, Francuzi su našeg kralja ujedinitelja smestili na jedan od najekskluzivnijih trgova!
- Treba reći da mi danas uopšte nemamo kritiku usmerenu na ovu oblast i konkursne radove, a slutim da ljudi i kada bi hteli ne smeju da pišu. Problematika monumentalnih spomenika kod nas kulminira upravo ovih dana na skandaloznim slučajevima, koji ne priliče ni ‘45. godini i ondašnjim komesarima u kožnim mantilima. Reč je o konkursu za spomenik žrtvama poslednjeg bombardovanja koji je raspisala Skupština grada Beograda, i kako sada stvari stoje izgleda da mi nismo u stanju da napravimo pomen svojim mrtvima, sem na grobljima, jer i pored prispelih 56 radova, nikakvo obaveštenje ni pismeno ni usmeno o ishodu konkursa nije stiglo, ni nakon više meseci. Uzrok tome je što 'mi imamo važnija politička posla', ali ne vucite me za jezik... - rekao je, ovim povodom, vajar Nikola Kolja Milunović, inače i član žirija spornog konkursa, dodavši: 'Drugi skandal odnosi se na spomenik pesnikinji Desanki Maksimović, na kojem je pobedila jedna naša mlada koleginica, a koji takođe 'stoji na ledu', zbog čega - to ćemo tek da čujemo, a do sad se ne čuje ništa.' Prema njegovim rečima, valja pričati i o ponuđenim lokacijama za spomenike, jer je Skupština grada za ovaj poslednji konkurs odredila da bude na Zvezdari, što je izazvalo višemesečnu polemiku u Beogradu, dok neka mesta nisu skrajnuta i slobodno stoje, poput lokacije na kojoj je nekada bio spomenik Borisu Kidriču (bio u centru grada, a sada je u parku ispred Muzeja savremene umetnosti). 'Dakle, ova situacija je kao stvorena za nove Domanovića i Nušića, za satiru, ali je i tragična, opasna. Ako se osvrnemo van Beograda, put od Novog Pazara do Sopoćana je sramota za Unesko. Neka druga nacija bi se momentalno digla na ustanak zbog manastira od kojih ne znam šta će da ostane - pita se Milunović, smatrajući i ova zdanja primerima naše skulpture u prostoru.
- Videvši u novinama obaveštenje da se priprema proslava jubileja 200 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka, 2004. godine, i da je formiran Odbor, podneo sam svoj predlog o replici pariskog spomenika predsedniku Odbora, odnosno premijeru Zoranu Živkoviću, a sad videćemo da li je trenutak... - kaže arhitekta Milan Pališaški. Međutim, heraldičar Ljubomir Stevović podseća na činjenicu da upravo živimo godinu jubileja - 100 godina od ubistva poslednjih Obrenovića, srpskih Romea i Julije i da je preče sada razmišljati o njima, kao i da se predlog arh. Pališaškog može dovesti u pitanje pre svega jer je to 'prevaziđeno skulptorsko rešenje, a nama su potrebne nove ideje, primerene savremenim umetnicima i našem dobu. Primerenije je da na tom mestu bude podignut spomenik kralju Aleksandru Obrenoviću i kraljici Dragi, nego kralju Petru' - zaključuje Stevović. Ali, kome god da se podiže spomenik, važno je da to bude dobra skulptura. - Uvek ponavljam da bih ja najpre uklonio neke spomenike iz Beograda, jer oni doprinose da duh ljudi ostaje rđav' - upozorio je ugledni vajar Oto Logo, predloživši da se sastavi kodeks o žiriranju monumentalnih radova. Lj. Jelisavac I Goli otok bez pomena
- Viševekovni genocid nad Srbima je neobeležen, neobeleženo je stradanje Srba za vreme turske okupacije, genocid u Prvom i Drugom svetskom ratu, neobeležen je Goli otok, neobeleženo je bombardovanje ‘41. godine, kao i ono ‘44. godine... Te stvari se moraju misliti istorijski a ne režimski - smatra arhitekta Branko Bojović. Zaboravljen otac socijalista
- Smatram da treba da podignemo i spomenik Živku Topaloviću, većem ocu socijalista od Svetozara Markovića, a koji je prebrisan zajedno sa socijalističkom partijom na čuvenom Vukovarskom kongresu - predlaže Kolja Milunović.
