Izvor: Blic, 21.Jul.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Badi Holi 2011
Inicijacijsko razdoblje rokenrola, koje je kulminiralo u drugoj polovini pedesetih, nikada nije izgubilo moć da fascinira i inspiriše. Među ranim autorima i izvođačima Badi Holi je – tokom nepravedno kratke karijere, kao i u svim godinama koje su usledile – zauzimao mesto koje nije moglo pripadati nikome drugom, a njegov uticaj savršenim koncentričnim krugovima širio se do današnjih dana.
Nedavno objavljeni „tribute" album „Rave On" nije prvi takve vrste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (niti će, bez sumnje, biti poslednji), ali harmonična raznolikost potvrđenih talenata koji su u njemu, uz maksimum volje i posvećenosti, izdvaja ga od većine sličnih ostvarenja.
Devetnaest Holijevih hitova obrađeno je s istinskom strašću i punim uvažavanjem, a raspon stilova takav je da ga jednostavno nije moguće kanalisati. Šta nam to govori? Između ostalog, da plemenita jednostavnost Holijeve muzike dotiče granicu perfekcije, bez napora komunicirajući sa generacijama koje razdvaja više od polovine veka.
Kako god da pristupite numerama poput „Everyday" (Fiona Epl), „It’s So Easy" (Pol Makartni), „Oh, boy!" (She & Him), „Words of Love" (Peti Smit), ili „Rave On" (Džulijen Kazablankas), ukoliko je srce čisto, a invencija nesputana, rezultat će se kretati između uspelog i fantastičnog.
Nijedan od devetnaest izvođača na „Rave On" nije se našao ispod linije ovog prvog, a najmanje polovina dostigla je ovo drugo. Nije pravedno, ali je neminovno baviti se razdvajanjem i izdvajanjem, ali stavljanjem ličnih afiniteta u petu brzinu svako će, po prirodi stvari, stići do različitog cilja.
Što se mene tiče, najuži izbor (izuzimajući Makartnija, koji će, izgleda, tek iznenađivati pop svet) sadrži dva imena: Si Lo Grin i Lu Rid. „(You’re So Square) Baby I Don’t Care" u Si Lovoj obradi jednoipominutna je eksplozija najčistije rokenrol radosti, u besprekornoj korespondenciji sa duhom sadašnjeg – „najsadašnjijeg" mogućeg - trenutka.
Lu Rid je do gotovo iste tačke stigao potpuno suprotnim putem, koristeći isključivo tamne boje na hrapavoj podlozi, što je njegovu „Peggy Sue" učinilo idealnim komunikacionim oruđem za izgubljenu generaciju koja se ponovo pronašla.
.jpg)
