Izvor: TvojPortal.com, 17.Apr.2011, 19:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BRAĆA TKAČEVI U TRETJAKOVSKOJ GALERIJI
U Tretjakovbskog galeriji je 15. aprila otvorena prva muzejska retrospeketiva slikara –seljaka , braće Tkačev
Likovni kritičari i hroničari galerijesjko života u Rusiji su odavno primnetili da ništa tako ne privlači poetoce u muzejska aule kao slike ( u pravom i prenesenom smislu ) ruske prirode.To su potvrdile i izložbe Ivana Šiškina Isaka Levitana u Tretjakovskoj galeriji, i ne toliko bučna kao što je ubedljiva popularnost postavke patrijarha sovjetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << seoskih tema Aleksandra Plastova u Caricinskom mizeju.
Odgonetati zagonetku privlačnosti pejzaža „srednje polulopte „ne baš najsjanije pojave na planeti Zemlji, je odveć lako: život u gradskom okolišu, u dačama,u sovjetesko vreme smatran je jednom vrstom oduška,prostorom apolitičkog hedonizma.Osim toga ,ljubav prema pririodi,kako bi rekli psiholozi, mogla bi se nazvati i kompenzacijoim: svi smo mi ponekad sa ushićenjem gledali kako su breze živopisno rasprostranjene .
Prva muzejska postavka braće Tkačev donosi potencijal hita
Prva muzjeska postavka braće Tkačev sadrži potencijal hita , ali posmarati broj posetilaca je veoma interesantno, primećuju ruski izveštači u svojim prvim osvrtima sa ove likovne priredbe.Imena dva slikara koja su doživela afirmaciju u šezdesetim gdinama prošlg veka, u vreme tzv otopljavanja ( шестидесятники ), sledenika Plastova, sada su praktično zaboravljena, a u njihovim biografijama teško su mogu naći neki interesantni detalji.Ako je Plastov početkom 1950.-ih godina smatran skoro disidentom koga je oficijelna publicistika žestoko kritikovala zato što na njegovoj slici „Žetva „ seljaci ne žanju nego se odmaraju, Tkačevi su, naprotiv,stupivši u izložbeni sistem u SSSR-u u vreme otopljavanja , slikali sa uvažavanjem žanra.
Dugovečni Aleksej i Sergej Tkačevi ( obojica su odavno napunila i prevršila 80 godina ) rođena su u Brjanskoj guberniji.Godine 1937. braća su se upisla u likovnu srednju školu u Vitebsku. Pri izogovoru reči „Vitebsk“ srece zadrhti,ali grad sa bogtom tradicijom avangardnih došljaka , Šagala i Maljeviča koji ga je istisnuo,krajem 1930.-ih godina se pretvorio u običan , poptuno zapušteni i poružnjali oblasni centar.Aleksej se prvi prebacio u Moskvu.Radove koje je on poslao na konkurs „Naša otadžbina“zapazio je je istoričar umetnosti Igor Grabar koji ga je pozvao na likovnu akademiju „Surikov „, a za bratom je pošao i Sergej.U „Surokovoskoj“ ih je učio Vasilij Počitalov , ali za neke slikakrske tananosti braća nisu bila raspoložena. Oni su ubrzo našli svoj specifični stil i sliakarski manir koji je skoro u celini preuzet od Plastova , koga su u to vreme proizveli u rodonačlenika novog , „otopljavajućeg „ socrealizma.Plastov je postao simbol rada u pleneru istovremeno istrajavajući na seoskim temama .Naspram njega je stajao suprostavljeni mu „mehanizator „ i grafičar Aeksanadr Dejenka.Slikarstvo protiv linije, rubensisiti protiv pusenista i uopšte takvih itsrorijskih paralela je moguće navesti ne mali broj.Pri tome braću Tkačev se ne mogu baš nazvati epigonima pošto oni ( kao uostalom i sva oficijelna kultura kojoj su oni u celini pripadali) nije imasla neka posebna saznanja o modernim koncepcijama i tragalaštvu.Najbolje njihove stvari su neodvojive od Plastova, što se unutra njihove estetike može smatrati pre prednošću nego nedostatkom.U „Praljama „ nastalim 1950.-ih ručne peračice su nalsikane sa gospodskom razneženošću i religoznim nagoveštajima: u krajnjoj meri potpuno goli mladenac muškog pola ne bi loše posmtrao sa formata crkvene freske.U slici „Dečurlija „ nastaloj iste te decenije Tkačevi prate modnu formulu karakterističnu za slikarstvo otopljivanja .Likovi –pet njih ( važna cifra na slici Plastova „Graditelji Bratska „ toliko je isto heroja ) seoskih devojaka postrojile su se na seoskom keju kao kokoške na sedalu. One ništa ne rade, ne pomažu roditeljima,ne bave se društevo-korisnim rsdom, one prosto dolkoliče.
Teme dokolice i prraznika u dekoarciji srednje polulopte za braću Tkačeve su glavne i nesicrpne.Njihovo stvaralaštvo direktno ili posredno pripada najvažnijem trendu savremenosti:to su slikari koji su u stanju da stanu u isti red s novim herojima popularne muzike svoga doba:s Jelenom Vajengom i Stasom Mihajlovim.S njima oni biraju osnovne sižeje, s njima, pre svega , dele publiku.
Branko Rakočević
rusijatkačevslikar
