Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2021, 03:29

BLOG - Jelena Stamenković: Valerij Jevgenjevič Jegoškin

BLOG - Jelena Stamenković: Valerij Jevgenjevič Jegoškin

Pre dve decenije, početkom 2001. godine Televizija Novi Sad, danas Radio-televizija Vojvodine emitovala je prvu, u desetogodišnjoj seriji emisija „Naši stranci“. Pošto je rukovodstvo naše kuće podržalo moju ideju i napravilo presedan da redakcija dnevnog informativnog programa na srpskom jeziku dobije dugu, sporovoznu emisiju, zamolila sam ambasadora Ruske federacije u našoj zemlji, Valerija Jevgenjeviča Jegoškina, da gledaocima govori o sebi, svojoj porodici, poslu, sličnostima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i razlikama dva sveta, onog u kom je rođen i odrastao i ovog našeg. Ne znam da li me je brz odgovor i ekspresan poziv više obradovao ili iznenadio. Naivno sam pomislila da je ambasador poziv rado prihvatio, jer je u telefonskom razgovoru čuo moj dobar izgovor ruskog jezika. Naredni sagovornici, ambasadori, nisu bili lako dostupni, pa sam shvatila da je verovatnije da je ruski ambasador znao da od nas odlazi pa je želeo da se emisijom oprosti. Po pravilima televizije kapaciteti za emisije planiraju se nedeljama ranije, pa je organizator Ivan Ramač imao problem zbog ponuđene brzine. Hitno sastavljanje ekipe podržali su glavni urednik srpske redakcije, Zoran Gačić i direktor, Aleksandar Kravić.

Kadar iz špice emisije "Naši stranci"



Više decenija pratila sam zdravstvo, družila se sa doktorima, medicinskim osobljem i odjednom spoznala da novinarski posao svaka, pa i gvozdena vrata otvara. Rezidencija našeg stranca imala je veliku kapiju od kovanog željeza pred kojom nas je domaćin pozdravio na skoro besprekornom srpskom, sa blagom ruskom mekoćom i melodijom. Objasnio je da je srpski jezik počeo da uči u Alžiru, iz kog je direktno doleteo krajem 1999. godine u trenutku odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti. -Kad sam saznao da u Beograd dolazi ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov, ja sam u noći petog oktobra otišao u Skupštinu grada Beograda i tamo tri, četiri sata razgovarao sa svim liderima DOS-a. Ujutru je doleteo Ivanov. Zahvaljujući njegovim razgovorima sa domaćinima ovde je izbegnuto krvoproliće.- ocenio je ambasador i nastavio da govori o svom Alžiru u kom je počeo da uči srpski. Tamo sam imao veoma dobre odnose sa kolegom, ambasadorom iz Jugoslavije, kod koga sam često bio gost. Kako žena mog kolege nije govorila ni arapski, ni ruski, ni engleski ni nemački, ali su jela iz njene kuhinje govorila mnogo jezika, odlučio sam da naučim srpski, da bih mogao da hvalim njene rukotvorine. Bila je stvarno izuzetna kuvarica i domaćica. U Alžiru sam upoznao i zavoleo srpsku kuhinju.- objasnio je ambasador.

Autorka emisije "Naši stranci" Jelena Stamenković sa ambasadorom Valerijem Jevgenjevičem Jegoškinom



Što su bogatija znanja i šira lepeza interesovanja - to je veći učinak čoveka koji u međunarodnim odnosima predstavlja svoju državu. Diplomatija nije profesija već životni stil. Diplomata mora da izgara, da zna ne samo jezik, političke odnose, već kulturu, tradiciju, običaje i jela zemlje domaćina. Diplomata koji ne voli i ne uvažava zemlju u kojoj radi nesrećan je čovek ocenio je ambasador, objasnivši da je njegova ljubav za Alžir počela tokom studija u Moskvi. Na našem univerzitetu, na Institutu za međunarodne odnose možemo studirati 50 jezika, a ja sam odabrao arapski, francuski i engleski. Tad sam često susretao alžirsku decu, koja su dolazila u Rusiju, pa sam arapski jezik i alžirski narod upoznao kroz decu. – kaže ambasador, koji je deci Rusije priredio alžirske bajke, u Moskvi štampane u milion primeraka, što je veliki tiraž i za Rusiju. - Pošto je radio i u Tunisu upoznao je kulturu i običaje severne Afrike, jela tog prostora pa je domaćinski ekipi TV Novi Sad, filmskim snimateljima Vojislavu Radakoviću i Đorđu Mkliću, toncu Ištvanu Ilešu uz krepki ruski čaj, palačinke, pečurke i kavijar, ponosno pokazao knjigu Kuvar jela zemalja Magreba, koju je pripremio za Ruse.

Deo ekipe emisije "Naši stranci" sa ambasadorom i Anastazijom za stolom



Jegoškin je žalio što nema dovoljno vremena da izučava etnografiju srpskog naroda. - Što su bogatija znanja i šira lepeza interesovanja to je veći učinak čoveka koji u međunarodnim odnosima predstavlja svoju državu. Svaki diplomata mora da izgara, da zna ne samo jezik, političke odnose, već kulturu, tradiciju, običaje i jela zemlje u kojoj radi. Diplomata koji ne voli i ne uvažava zemlju domaćina. nesrećan je čovek. -ocenio je ambasador i dodao: - Rado se odazivam pozivima i odlazim na venčanja i slave. Mada smo pravoslavci mi u Rusiji nemamo porodičnu slavu, ni sveca zaštitnika. Prednost je što govorim srpski i mogu da razgovaram sa običnim svetom. Svaki čovek mora da nauči bar nekoliko reči zemlje u koju putuje. Od Mađara u Vojvodini naučio sam da kažem dobar dan i živeli. Volim da idem u lov na fazane i kad pozdravim i nazdravim sa: Jonapot kivanok i egešegunkre radujem se zadovoljstvu domaćina.

Ambasador sa decom



Ipak, najveća radost mi je unuk, rođen u Beogradu. Mitropolit Amfilohije Radović krstio ga je na dan svetog Arsenija u Crnoj Gori, u manastiru Ždrabaonik gde su mošti svetog Arsenija. Ime mog unuka je Arsenije, svetac ne samo srpske već i svetac ruske crkve. Arsenije ima šanse da odlično nauči srpski, zato što je njegova dadilja srpkinja Petra Beader, koja je iz Knina stigla u izbegličkoj koloni Oluje. Mališana je naučila gde je pametna glava, što nije običaj u Rusiji. Kad dete sem maternjeg nauči još tri jezika, četvrti peti i šesti uči se sasvim lako.- objašnjava ambasador. -Karijerni sam profesionalac, diplomata. Moj deda nije bio diplomata, ali je još pre drugog svetskog rata službovao u ruskoj ambasadi u Iranu. Ne bih rekao da sam bio predodređen za diplomatiju, ali znam da ako otac radi nešto i njegov sin često želi da ide tim stopama. Moj sin nije u diplomatiji, mada je u Alžiru studirao međunarodne odnose. Jegoškin je žalio što nema dovoljno vremena da izučava etnografiju srpskog naroda. Ambasadorsku poziciju iskoristio sam da proširim znanja o bogatim, razgranatim, viševekovnim odnosima između Rusa i Srba. Smatram svojim zadatkom da povežem domovinu i zemlju u kojoj sam ambasador.

Ambasador Jegoškin sa unukom Arsenijem



Mitropolit Amfilohije Radović krstio je Arsenija



Mali Arsenije u društvu svoje dadilje Petre Beader



Po dolasku u našu zemlju u Gornjem Adrovcu kraj Aleksinca, posetio je Crkvu Svete trojice, u narodu zvanu ruska, šarena crkva. Bogomolja je podignuta na mestu gde je 1876. godine u ratu za oslobođenje od Turaka poginuo ruski pukovnik, grof Nikolaj Rajevski, unuk istoimenog ruskog generala proslavljenog 1812. godine u Otadžbinskom ratu protiv Napoleona. Unuk Rajevski, poslužio je kao uzor velikom Lavu Tolstoju da u romanu „Ana Karenjina“ oslika lik grofa Alekseja Vronjskog. Tragičnu preljubničku vezu pisac završava tako što se Ana baca pod voz, a njena ljubav grof Vronski, sa nekoliko hiljada dobrovoljaca kreće na Balkan da pomogne Srbima u borbi za oslobođenje od Turaka. Tolstoj ne piše šta se s Vronjskim dogodilo. Istorija beleži da je grof Nikolaj Rajevski nekoliko meseci po odlasku iz Rusije poginuo od puščanog zrna. Sahranjen je u porti obližnjeg manastira, a njegovo telo, uz velike počasti upućeno u rodnu zemlju. Danas na ruskoj crkvi stoji ploča sa natpisom: Ovaj spomenik srpsko ruskog bratstva po oružju obnovljen je povodom obeležavanja 125-ogodišnjice pogibije ruskog pukovnika, grofa Nikolaja Rajevskog na inicijativu ambasadora Rusije u Beogradu, V. Jegoškina, sredstvima ministarstva za inostrane oslove Rusije, ruskih i jugoslovenskih organizacija.

Crkva Svete trojice u Gornjem Adrovcu kraj Aleksinca



Grof Aleksej Vronjski



Po odlasku iz Beograda naš stranac je radio u Moskvi odakle je upućen je u Najrobi u Keniju, u kojoj se izlet do nacionalnog parka umalo tragično završio. Naime, automobil našeg stranca zaustavio se na tren, niotkud su izleteli pljačkaši. Jegoškin je izašao iz kola, sevnuo je nož, a ambasador uboden u leđa hitno je prevezen u bolnicu.

Poslednjih godina Valerij Jegoškin, izvanredni i opunomoćeni ambasador pri međunarodnim organizacijama, angažuje se u Asocijaciji ruskih diplomata, u kojoj je zamenik predsednika. Bavi se književnim prevodilaštvom, član je udruženja pisaca Rusije. Napisao je i objavio knjige bajki kineskog, sibirskog, alžirskog i srpskog naroda. Alžirske bajke štampane su u milion primeraka, što je veliki tiraž i za Rusiju.

Promocija knjiga ambasadora Jegoškina



Poslednje knjige Jegoškina ilustrovane su maštovitim crtežima mladih umetnika. Povodom 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Rusije, u okviru četvrtog festivala rusko-srpskog prijateljstva mladih u Ruskom domu u Beogradu aprila 2018. godine upriličena je izložba mladih umetnika Srbije koji su se odazvali pozivu Ruskog Saveza pedagoga - umetnika. Učesnika i pobednika međunarodnog konkursa ilustracija za „Priče naroda Rusije i sveta - očima deteta“. Posebnu pažnju posetilaca izložbe privukli su ilustracije za popularnu srpsku bajku „U cara Trojana kozje uši“.

Izložba mladih umetnika Srbije u Ruskom domu



Knjige su ilustrovane maštovitim crtežima mladih umetnika



Naš stranac je utemeljitelj u svetu jedinstvenog projekta "Diplomate budućnosti", u kom su poslednjih godina deca osnovnih škola Aleksinca i Topole po tri nedelje boravila u velikim međunarodnim kampovima Rusije, ustanovljenim još u doba sovjetskog Saveza. Tamo se druže i na ruskom sporazumevaju mladi Rusi, Alžirci, Srbi, Vijetnamci, Francuzi… Mladi Rusi uzvraćaju posetu. Nekoliko puta su boravili u Srbiji. U početku saradnja je počela sa jednom školom da bi se projekat širio i preklane su u Aranđelovcu i Topoli boravili đaci 8 škola iz četiri ruske regije. Naš Jegoškin počasni je građanin Aleksinca. Za diplomatske aktivnosti Jegoškin je odlikovan, a za vaspitavanje i povezivanje maladih domovine i zemalja u kojima je radio predsednik Putin nagradio je Jegoškina ordenom Ruske federacije - za pedagoški i nastavnički rad.

Ambasador i diplomate budućnosti



Orden koji je primio ambasador Jegoškin



Našu ekipu dočekao i ispratio uz osmeh - nekadašnji ambasador Rusije u SRJ Valerij Jevgenjevič Jegoškin

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.