Izvor: B92, 01.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asovi: Van Sant, Aojama
Roterdam, četvrtak 31. januar
Program Majstori:Kraljevi i Asovi, posvećen je filmskim autorima čiji se pristup poklapa sa festivalskim konceptom, inventivnog i radoznalog pogleda na svet kroz filmsku umetnost. U okviru ovog programa prikazani su novi filmovi Gasa Van Santa i Aojame Šinđija.
Park Paranoja, je zasnovan na istoimenom romanu kao i nekoliko drugih filmova iz ovogodišnjeg programa. Van Sant se u periodu posle Dobrog Vila Hantinga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odmakao od narativnog pristupa filmu i počeo da ih pretvara u sredstvo dočaravanja određenih osećanja ili osećaja mesta, i stanja svesti.
S obzirom na navedeno poreklo scenarija nije ni čudo da je uz pomoć Kristofera Dojla izvanredno dočarao osećaj opuštenosti i zbunjenosti tinejdžerskog doba života.
Park iz naslova je teren za vožnju skejtborda u centralnom Portlendu, u čijoj blizini je pronađen leš. Policija veruje da je neko od skejtera ubio čuvara železničkog depoa i dolazi u srednju školu u kojoj narator filma, Aleks, provodi vreme na časovima, razmišljajući o neizbežnom razvodu svojih roditelja i započetoj vezi sa čirliderkom.
Osećaj izgubljenosti i izolovanosti u mislima dočaran je pre svega vizuelno, usporenim snimcima, čestim krupnim planovim, pa i muzikom i zvučnim efektima a tek zatim Aleksovom naracijom.
Ovaj film je najbolji primer kako se izbacivanjem dijaloga može postići mnogo bolji umetnički doživljaj. Početak filma je vizuelni spektakl sa snimcima vožnje skejtborda snimljenim kamerom iz ruke, a zatim i statičnom kamerom u čijem se vidnom polju gotovo ritmički smenjuju skejteri u skoku kroz vazduh.
Treba reći da je poslednjih nekoliko godina ovakva vrsta filma postala retka zver i u Roterdamu, i da najveći broj filmova pati od boljke: uključi kameru, pusti da snima i ostavi glumce da pričaju.
Od te bolesti najviše pate najvrednije festivalske zveri, "Tigrovi” tj. filmovi iz takmičarskog programa. Imajući u vidu da je svečana dodela nagrada sutra uveče, nadajmo se da će žiri nagrađivati filmove na osnovu doprinosa umetničkom izrazu pokretne slike, a nikako tematski ili politički što je čest slučaj.
Aojama Šinđi se u punom sjaju probio na festivalsku scenu filmom Eureka, koji je započeo trilogiju Kita Kjušu (po imenu mesta) čiji je treći deo Tužni odmor (Saddo bakeshon). Aojamini likovi su gubitnici, ljudi sa mračnim tajnama u prošlosti, mentalno bolesni i ranjivi. Umesto da ih analizira ili osuđuje, Aojama ih pušta da zauzmu kompletan prostor filma i da iz njih putem svetlosti, kroz magiju laži koja je istina (24x u sekundi; Godar) do gledaoca dopre on što ih čini ljudima.
Sledi izlizana fraza, ponekad se u pisanju, da bi preneli najprecizniji smisao, mora upotrebiti izraz koji u drugoj prilici ne bi ni pomislili da upotrebite.
Šinđi je humanista, a ne moralista. U ovom filmu likovima biva oprošteno mnogo toga. Napuštanje dece od strane majke, silovanje i ubistvo. Ali sve u funkciji pričanja priče o problemima koji su zajednički, jednostavno rečeno, životni.
Film ne poseduje svedenost izraza i tehnički savršenu crno belu fotografiju u 2,66:1 formatu ali dodavanjem džez muzike producirane u pop varijanti ključnim scenama, dostiže drugačiji izražajni kvalitet u odnosu na prvi deo trilogije.
Naravno, svakom filmu pomaže ako je u glavnoj ulozi Tadanobu Asano, zvezda japanskog filma koji se pojavljuje u filmovima Takešija, Ratanaruanga, Takašija i Šinje Cukamotoa.
Pred sam kraj festivala došao je red i na jedno razočaranje. Horor film tajlandskog majstora stilizacije Visita Sasanatienga je, nažalost , previše razvučena priča o duhovima, koja koristi najbanalniji pristup filmu da bi uplašio gledaoca, ali i to posle sat vremena više ne drži pažnju tako da je vreme provedeno u sali bilo potrošeno na blaženo dremanje. Posle omaža vesternu Tears of the Black Tiger i savremene bajke Citizen Dog, horor film The Unseeable liči na projekat koji je Sasanatieng uradio u pauzi između dva projekta, zbog nedostatka novca.
Time je još više istaknut kvalitet švedskog horor filma iz Roterdamerunga, koji se po poslednjim glasovima publike popeo na 8. mesto. Izgleda da je nastup režisera Alfredsona sa glasačkim listićima pred svaku projekciju bio vrlo efektan!
Pročitajte više o ovoj temi: Terorizam, rat, nasilje
