Izvor: Blic, 25.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apstrakcija Vesne Bajalske
Naš um i naša čula su nezavisni jedan od drugog i protivurečni. Međutim, danas se kaže razuman čovek, a zapravo je bolje reći čovek u skladu sa samim sobom, jer čovek nikad nije samo razuman ili samo osećajan.
Apstrakcija Vesne Bajalske koju nam je ova naša umetnica nastanjena u Parizu od 1982. prikazala u Galeriji „Progres” upravo je taj sklad.
Vesna Bajalska svojom mentalnom pincetom hvata čulni nerv. I šta postiže? Sofisticirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a nežne bojene niti na tragu Mediterana, košave, kaskada, Nojeve barke, fantastične noći" Njene slike mogle bi i drugačije da se zovu. Ništa im ne bi smetalo. Ne bi bile manje dopadljive. One se baš tako zovu, jer slikarka hoće ipak da nam naznači atmosferu koju želi da prenese potezom četke. Hoće da nas približi sebi ili svom slikarstvu i navede da ono što u njemu vidimo pročitamo kao strast. Za čim? Za životom. Jer, svaka njena slika ima svoj život, koji ne liči na prethodni, osim po tome što se drži apstrakcije.
Do te mere se njene slike uvlače pod kožu, da se čini da umetnicu oduvek poznajemo. Bajalska voli svoje slikarstvo, to se odmah vidi. Ona ga neguje, doteruje, reklo bi se ulazi u svoju sliku da bi je naslikala, a onda se izmakne da bi je ulepšala. Tako radi slikar koji se slikom bavi, a ne prepušta je slučaju, koji je ne izbacuje iz sebe u trenutku unutrašnjeg naboja, već slikar koji kolorit promišlja, boju nanosi čas dugačkim, čas kratkim potezima, čas širokim, čas tankim.
Šta nam to Bajalska šapuće ili pevuši, sugeriše - nikad grubo, nikad nametljivo? Haos je iluzija, život se ipak može urediti. Ko ume da ga uredi - tim bolje za njega. Slika ne izlazi iz automata, na njoj treba marljivo raditi, kao i na svom životu, ako se želi napredovati. Upravo to čini Vesna Bajalska ne upadajući u zamku jeftinih, pa i već viđenih, enformelističkih trikova. Njena apstrakcija je promišljena, ali ničim pripomognuta izvan nje same. Zato i pleni u trenu.
.jpg)
