Izvor: B92, 16.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrew Bird - Noble Beast
(Fat Possum, 2009)
Endrju Brd (Andrew Bird) rođen je u Čikagu pre 36 godina, a polovinu od toga je muzički aktivan. Osnovni instrument mu je violina, koju je diplomirao pre 13 godina, a pored nje odlično svira gitaru i mandolinu. Iako se može reći da je u osnovi njegove muzike preovlađuje pop, tokom cele karijere on je koketirao sa folkom, džezom, elektronikom pa čak i etno zvucima na pojedinim pesmama. „Noble Beast” mu je osmi album, i po mnogo čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan od najzrelijih koji je snimio.
Sasvim logično, u prvoj četvrtini albuma nalaze se melodičnije pesme, tj. one sa najvećim potencijalom da budu hitovi. Poznato je da atmosferi u njegovim pesama zvižduk doprinosi podjednako koliko i ostali instrumenti, i to je više nego očigledno u prvoj numeri Oh, No, ujedno i prvom singlu, čiju veselu i poletnu melodiju prate iščašeni stihovi „Arm in arm we are the homeless sociopaths". Oh, No je toliko zarazna, da ukoliko je slušate na slušalicama na nekom javnom mestu, postoje dobre šanse da zazviždite zajedno sa Endrujom, potpuno zanemarujući okolinu.
Masterswarm počinje kao minimalistička pop tema, na tragu ranih radova benda "Tunng", da bi se nakon prvog minuta uključili ostali instrumenti, sa sve nezaobilaznim zviždukom i razigranom violinom poprimajući obrise prepoznatljivog Brdovog zvuka, sa sve ironičnim stihovima: „So they took me to the hospital / They put my body through a scan / What they saw them would impress them all / For inside me grows a man".
Ukoliko volite da tražite dlaku u jajetu i ako nista impresionirani nakon prve dve pesme, oružje ćete položiti kada čujete Fits & Dizzyspells, koja poseduje sve odlike hita - lako pamtljivu melodiju, zarazan refren i diskretan solo (u ovom slučaju na violini). Ukratko, lekcija od tri i po minuta kako se pravi kvalitetna pop pesma.
Sledi Effigy, koja počinje kao instrumental za neku putopisnu emisiju o severnoevropskim metropolama, da bi se u jednom momentu pretvorila u tradicionalnu odu Divljem zapadu, na koja se nadovezuje Tenuosness u kojoj na trenutke pomislimo na nedavnog Beogradskog gosta, Enia Morikonea (Ennio Morricone).
U drugom delu nežne Nomenclature, kombinacija distorzirane gitare i pevanja podseća na "Radiohead", mada ne toliko koliko sledeća Not a Robot But a Ghost, u kojoj gostuje njegov stari saradnik Martin Doš (Martin Dosh). Spoj Došovih elektronskih ritmova i Brdove pop violine nedvosmisleno liče na Toma Jorka (Thom Yorke) i drugare.
Jedna od stvari koja Noble Beast čini kvalitetnim albumom je kontrast između violine i gitare – tako u Anonanimal zvuk violine konstantno diže tenziju poput dela nekog kompozitora klasične muzike, sve dok nas ne otrezni gitara, koja zvuči kao iz najboljih dana sastava "Pavement".
Iako se za Brdovu muziku nikako ne može reći da je depresivna, na gotovo svakom albumu imao je bar 3-4 pesme u nešto mračnijoj atmosferi. Jedina takva numera je epska Souverian, i to tek u svom drugom delu, što dovodi do zaključka da je ovo možda i najoptimističniji Brdov album. Ako je to novina u odnosu na pređašnje radove, to se ne može reći za tradicionalno hermetične tekstove. Kada čujete stihove poput "Sometimes we’ve got to pay to play / With fingers, paint and macramé / It’s time to ask the sea and say / Could you bring a different nomenclature?" ili „Tenuousness less seven comes to three / Them you us plus eleven" ili „No peace in the valleys / Malarial alleys where the kittens have pleurisy / Donning our goggles / Valerian ogles" teško da će vam išta biti jasno. Ali, nije li upravo to jedna od čari umetnosti, da sami tumačimo umetničko delo, dajući mu skroz novi smisao? Bez obzira na odgovor, autor vam ne daje mnogo izbora.
Ukoliko ovaj album naručite direktno od diskografske kuće, dobićete i bonus disk Useless Creatures, na kom se nalazi devet instrumentala nastalih u sešnu koji je Brd upriličio sa njujorškim džez basistom Todom Sikafuzom (Todd Sickafoose) i bubnjarom grupe "Wilco" Glenom Kočeom (Glenn Kotche). Ako znamo da su Sikafuz i Koče vrlo skloni improvizaciji, ne treba da čudi eksperimentalni zvuk ovog diska. Otud i samoironični naziv bonusa.
Noble Beast svakako nije remek delo, mada sumnjam da je autor uopšte imao takve aspiracije. Kako je izjavio u jednom intervjuu, on želi da pravi muziku koja nedostaje na rafovima prodavnica diskova i u udarnom terminu komercijalnih radio stanica. Za ovo prvo, dovoljno je da se pojavi u prodaji, što se i desilo krajem januara, dok će na zastupljenost na komercijalnim radio stanicama u periodu između jutra i povečerja ipak morati da sačeka. Ali - dok god bude pravio ovako zrele albume na kojima je svaki ton i svaki zvuk detaljno isplaniran, dok god mu produkcijski muzika zvuči savremenije od gomile „trendseterskih" sastava – dovodi se u pitanje koliko je uopšte važno u kom terminu i na kakvom radiju se puštaju njegove pesme.
Preslušajte ovaj album na B92.fm
Ukoliko vam se nije dopao ovaj album nema smisla da trošite pare na:
Izvođač: Radiohead
Naziv izdanja: In Rainbows
Izdavačka kuća: self-released
Godina objavljivanja: 2007
Izvođač: Todd Sickafoose
Naziv izdanja: Tiny Resistors
Izdavačka kuća: cryptogramophone
Godina objavljivanja: 2007
Izvođač: Ennio Morricone
Naziv izdanja: Anthology: A Fistful of Film Music
Izdavačka kuća: rhino
Godina objavljivanja: 1995
Izvođač: Sufjan Stevens
Naziv izdanja: Greetings from Michigan – The Great Lake State
Izdavačka kuća: asthmatic kitty
Godina objavljivanja: 2003
