Izvor: Vostok.rs, 03.Nov.2013, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrej Fajgelj: Umetnik poseduje slobodu da vređa, ja ne
03.11.2013. -
Raspeta figura Hrista. U pesnicama po svežanj novčanica. Umesto lica prorez: prema ideji svako može da priđe od pozadi, da podmetne lice i da se fotografiše – kao što na plažama vole da se fotografišu iza nečijeg mišićavog torza.
Jednom je Džon Lenon u intervjuu rekao da su sada Bitlsi popularniji od Hrista, zbog čega su u SAD počeli masovno da spaljuju ploče i da vraćaju karte za koncerte liverpulske četvorke.
Sada je situacija po >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nečemu slična: delo studentkinje Danijele Tasić koje smo opisali na početku po svemu sudeći "popularnije" je od onog koga je ona zamislila da predstavi. Uzrok je buka oko odluke direktora Kulturnog centra Novog Sada Andreja Fajgelja da ne izlaže dati rad na izložbi dela mladih srpskih umetnika koji su u znak protesta opozvali svoja dela. Kulturno-politički konflikt tinja već pola meseca: stranke i nevladine organizacije nastavljaju da optužuju Fajgelja za odsustvo progresivnog mišljenja, popovanje i srednjovekovnu zatucanost. Sada u znak protesta Kulturni centar bojkotuju, na primer, organizatori festivala Slobodna zona, a najvatreniji branioci umetničke slobode mokre na zgradu.
Glas Rusije razgovarao je sa Andrejom Fajgeljem o tome ko stoji iza ovog huškanja i u kojoj meri treba braniti umetničke slobode i osećanja vernika.
Gospodine Fajgelj, u čemu je razlika između cenzurisanja i uređivanja?
- Čovek uređuje sopstvene sadržaje, a cenzuriše tuđe. Po toj definiciji ja nisam izvršio nikakvu cenzuru. Jer sam doneo odluku o izložbi u Kulturnom centru, a ne, naprimer, u Akademiji umetnosti. Apsolutno mislim da umetnici treba da imaju potpunu slobodu. I slobodu provokacije. I slobodu da šokiraju, i čak slobodu da vređaju. Međutim, kao direktor javne ustanove kulture, ja nemam takvu slobodu. Moram sebi i svojoj ustanovi da nametnem ograničenja, koja mi diktira odgovornost prema građanima i javnom budžetu. Čim sam video sliku, znao sam da ću biti meta napada ma šta da uradim. Hajku bih imao i da sam ostavio sliku, samo sa drugog ekstrema srpske javnosti.
Sa kim ste se konsultovali pre nego što se doneli odluku?
- Prvi put su urednici Kulturnog centra videli spornu sliku kada se pojavila. I odmah sam konsultovao pre svega umetnike, profesora, mentora i druge predstavnike umetničke javnosti. I posebno sam konsultovao i one za koje sam pretpostavio da bi mogli biti povređeni izlaganjem takvog sadržaja. A to su o ovom slučaju hrišćanski vernici. pošto KCNS se nalazi u Katoličkoj porti, znači preko puta je Katedrala a pored nas je Župni dom, moj prvi komšija je predstavnik Katoličke crkve za Novi Sad i Bačku. Konsultovao sam njega, konsultovao sam Vladiku Bačkog i mnoge druge pojedinačne vernike. Nisu mi svi jednako odgovorili. I ja sam vernik, ipak meni, recimo, slika ne smeta dovoljno da bih reagovao. Ali većina ljudi, a naročito najveći autoriteti, Vladika i Veličasni su rekli da je slika neprikladna.
Da li znate ko se urotio protiv vas?
- Hajku je pokrenula jedna mala grupa ljudi, pre svega, recimo, Teofil Pančić, koji je blizak prijatelj prethodnog direktora KCNS i koji je za vreme prethodne uprave imao određene privilegije. Za njega su vrata i dalje otvorena, međutim, on više nema privilegije.
To su ljudi koji su razmere svoje mržnje pokazali sličnim napadima kao što je ovaj. Prethodna kulminacija je bila kada sam na KCNS postavio novi ćirilični logo. Oni su objavili fotomontažu da je ta ćirilica kukasti krst. I krenuli da izdaju novinske članke i zvanična saopštenja tim povodom. To je bila jedna gruba kleveta, kojom se od nečega što je sasvim normalno, a to je da se u srpskoj Atini i u Srbiji piše ćirilicom, pokušali da napravi nešto sasvim zlo i nenormalno, kao što je znak nacističke stranke.
Slični ljudi i sada predvode napade. Međutim, pridružuju im se i mnogi dobronamerni građani, jer „sto puta ponovljena laž postaje istina”, a u ovo doba ubrzanih informacija, meni se čini, dovoljno i jednom ponoviti neku laž da bi postala istina.
U Rusiji postoji zakon o zaštiti osećanja vernika. On se pojavio posle skandaloznog performansa Pusi Rajot. Šta vi mislite tim povodom i da li biste zabranili nastup sličnih „kreativnih grupa“ u Kultunom centru?
- Ništa ne zabranjujem. Međutim, slažem se da ne treba da se pridružujemo uvredi, ako smo kulturni i ako smo odgovorni za sve građane. Činjenica da su meni podjednako važni i principi umetničke slobode i principi poštovanja svih građana pa svakako i prava na zaštitu osećanja i na verske slobode velike većine građana Srbije, koji su vernici. A njih u Srbiji ima preko 90%. Ponekad je teško naći pravu meru među umetničkih i verskih sloboda. Međutim, moram da primetim da u čitavoj ovoj hajci, niko uopšte ne razmišlja o povredama verskih osećanja. I sa te strane bih svakako pozdravio zakon koji bi na to eksplicitno obavezivao barem javne službenike. A dodao bih da i naši zakonski akti, naprimer, Ustav, obavezuju na poštovanje verskih osećanja, ali da nam nekako podzakonski akti i praksa nisu dovoljno snažni u odbrani tih prava.
Vi ste spremni da date ostavku na dužnost direktora Kulturnog centra?
- Ne mogu da podržim one koji mrze druge ljude i koji umesto da konstruktivno rade- klevetaju tuđi rad, a to su ljudi koji zahtevaju moju ostavku. Njima ne mogu da izađem u susret. Kad vidim koliki je pritisak, zaista mi dođe da dam ostavku, jer, pazite, ja branim pozitivne vrednosti, i za to me svi napadaju a niko ne brani. A meni sve to uopšte ne treba, ja sam potpuno profesionalno i porodično ostvaren čovek. Svakako je veliki pritisak da se porodični autoritet koji moja porodica stiče generacijama stalno povlači kroz blato. Međutim, ne mogu da dozvolim da me lošiji od mene pobede.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
