Izvor: Blic, 01.Mar.2018, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alo, Požega, šta da se radi?
Proteklu nedelju u javnosti kada je o kulturi reč obeležile su (s punim pravom) reakcije na neverovatnu, ali indikativnu izjavu Zorice Mitrović, predsednice SO Požega, pred kamerama TV „Požega”, koju je dala držeći u ruci fotografiju slike umetnika Milovana De Stila Markovića „Šta da se radi? Okupiraj!” (Okupi raj).
Pomenuto umetničko delo otkupljeno je 2014. za tadašnji Kulturni centar „Požega“, ukinut krajem prošle godine, a dugogodišnja čelnica te ustanove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istoričar umetnosti Slađana Petrović Varagić je - kako je sudski kasnije proglašeno - nezakonito smenjena u februaru 2016.
Dakle, za pomenuti umetnički rad Zorica Mitrović je kazala: ”Ovo je strašno. Ovo je slika koja je plaćena 780.000 dinara!” Navela je i druge radove, jedan od njih prokomentarisala je kao „recke posle tablića”, prekorevajući istakla da je bivša direktorka KC „Požega“ Slađana Petrović Varagić „otkupila u jednom cugu više slika”... Kao krunski dokaz najavila je: „Verovali ili ne – videćete kada budemo napravili izložbu propale galerije, galerije iz prošlosti, galerije ‘ne ponovila se’.”
Mediji, između ostalog, podsećaju i da predsednica SO Požega ne zna, iako bi trebalo da zna, da je o otkupu dela odlučivala komisija resornog Ministarstva.
Ostavimo li po strani cene umetničkih dela na ovom ili onom tržištu i instituciju njihovog otkupa, jer je to posebna tema, pa i činjenicu da je predsednica SO Požega “specijalistička strukovna sestra iz oblasti medicinskih nauka”, te kao takva nije u obavezi da se u umetnost razume, ostaje fenomenološki vrlo indikativno pitanje kako na pozicije stižu i odlučujuću reč imaju oni koji se ne razumeju u ono o čemu javno sude i donose odluke.
Nedavno je na intervju Branislava Lečića, objavljen povodom premijere predstave „Korešpodencija”, bilo dosta komentara koji su se uglavnom odnosili na njegov politički angažman. U jednom od njih piše: „Svi intelektualci koje smo godinama gledali govore da je velika apatija u društvu, da je sve izgubilo smisao i da idemo u pogrešnom pravcu... Sa druge strane, brojčano jači deo naroda je zadovoljan jer je svako dobio mogućnost da postane intelektualac i ugledni građanin.”
Da li je neko majstor svog zanata, da li je stručan po određenom pitanju ili ne, u suštini nije stvar politike, ali postaje i groteskno i kancerogeno kad partijska pripadnost postane (možda i jedini) kriterijum za stručnost, ugled, intelektualni renome (pozicije se podrazumevaju)...
.jpg)
