Izvor: mojenovosti.com, 12.Jul.2020, 13:31

ТРИ ПЕСМЕ О ПЕТРОВДАНУ ПЕСНИКИЊЕ СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

ТРИ ПЕСМЕ О ПЕТРОВДАНУ ПЕСНИКИЊЕ СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА
ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ
ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ


Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,
руку што те засадила , реликвија је на небу.
Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали,
на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,
надничећи никад кући , комшилук те се најео ,
засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,
ни залогај му не оста , загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,
ил рефлектор или свећа , Сунце звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали звани сузе ,
кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,
на ломачи неразума , далеко од људског ума ,
ти јауци прочули се громовима сад их зову ,
ти животи прекинути сад су муње опомене ,
петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане и јабуко петровачо
на жилама твојим мој је отац све отиске прстију
оставио, утиснуо , да годове стабла нижу
и младице стигну нове , меморијом да пренесу
љубав оца у векове .

Кад протрче деца путем , са лилама у рукама ,
да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,
не палите никад жене , те светице наше мајке ,
носиле нас испод пупка , на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,
ту топлину , тај загрљај , коју нађеш у жубору и шумору ,
не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену том несоју ,
на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,
да ти Сунце зором сија ,
ти се сети Петровдана и спаљених светих жена ,
бакља у руци наследника ,
шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш оца ,
ти си многе нахранила , само не свог створиоца .
Улицом се ватре пале , обичаји то су стари ,
да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,
пронесоше ватре путем и јабуку неко зваће ,
боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,
него бакље и ломаче ,
где гореше људска тела и сисари у немоћи ,
то звериње никад више , Православцу ни на очи ,
нити било коме другом , било које боје коже ,
сећајте се и памтите , да се монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник
Прњавор Мачвански



ЕВО СТИГЛЕ ПЕТРОВАЧЕ

Ево стигле петроваче , класја жинта , фењер свица
ветар с Дрине ил са југа ,
док петрованске горе ватре , угасе се онда пламте ,
некада се није могло ни улицом овом проћи
од угарака петровданских лила ,
нагорелих ишли опанака ,
прелазила преко жара, босонога некад деца ,
калила се , челичила ,
а сад одјек тих пустих улица ,
ватре гаси бела куга .
Сокаком с унекада трчала ,
многобројна деца мала ,
са лилама од трешњине коре ,
отресајући свице жеравице ,
у инат аветима тим мрачним силама .
,

Сад понеко још протрчи дете
за њим гледа село од стараца ,
помрло је што је живо било ,
у земљи стараца без староседелаца .

У једном длану јабука петровача ,
а на косу залутао свитац ,
у другој руци упаљач , шибица ,
да разбукти се ватра у ковитлац .

Само тада у дечијој руци ,
гори лила испушта варнице ,
петроваче донеле старице ,
док гледају у свитаца лице .

Ево опет петроваче стигле ,
у улици некад свој од жара ,
тукле ватре електричне жице ,
сада ватру ко да распламсава .

Када све је више јаловаца ,
и кад деце све мање се рађа ,
реци , реци , Свети Петровдане ,
дал то бела изумире раса .

Славица Јовановић новинар и књижевник





ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ
ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ

Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу ,
тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову .
Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава
и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања .
Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама ,
обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања .
На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана ,
да осветле село и улице , све у инат демонским силама .
Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање ,
али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање .

Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори ,
док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори .
За Петровдан у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи ,
са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи .

Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе натапали у смолу ,
јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову .
Наше мајке нама су светице , видарице што скупљују биље ,
траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене ,
никад више ломаче Севиље .

Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака ,
да му прво рођено унуче , трчи с бакљом мачванских сокака .
Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје ,
ако нема гуслара у селу , фрулашице би се позивале ,
Песмом свирком у народној ношњи , плетенице девојке украше,
крене коло до касно у поноћ испред куле Радован сликарске .
Где је некад наш Милић од Мачве окупљао песнике , сликаре ,
самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне.
Тад помислиш пред Радован Кулом тог Милића од светскога гласа ,
кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата .

Тад се клања апостолу Петру и оном другом апостолу Павлу ,
варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају .
Ти сусрети кад се чују гусле , коло вије и зачује фрула ,
кад виђени се окупе Мачвани , белој куги тад пркоси Кула ,
руком сликара занесењака озидана .

Славица Јовановић новинар и књижевник
фото Славица Јовановић










Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У
рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прњавору .

Nastavak na mojenovosti.com...