Izvor: RTS, 25.Jul.2023, 16:07
Виктор Орбан, витез пропалих интеграција
Већ неколико година је жеља великих европских медија да мађарског премијера Виктора Орбана представе као усамљеног и изолованог политичара без премца на нивоу ЕУ. Бележи се сваки звиждук који добије, броји сваки транспарент с поруком „Go home“. Kритиковати Орбана >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << више није довољно, напротив, актуелно важи да заслужује презир као отпадник од високих хуманистичких вредности које деле сви други.
Да је Виктор Орбан изразито неомиљен међу политичком врхушком ЕУ није спорно. Питање је, међутим, колико су његови политички ставови – око миграција, проширења ЕУ, антируских санкција – легитимни и прихваћени унутар електората ЕУ, чак не као ексклузивно Орбанови, већ ставови разума који Унији гарантују дуги живот.
Најновије одмеравање Орбановог дубоког пада у изолацију тиче се међусобних односа унутар Вишеградске групе, политичке платформе Чешке, Словачке, Мађарске и Пољске, основане 1991. И након приступања тих земаља ЕУ 2004, „Вишеград“ је остао коректив којим су се те четири централно и источноевропске земље бориле против Унијиног фокуса на велике, као Немачку, Француску и Велику Британију, или на важне земље с jуга, које су захтевале сталну фанансијску бригу, чак зарадиле медијски надимак „пигс“, свиње (Португалија, Италија, Грка и Шпанија/Spain).
Дуго је Вишеградска група успевала да се одржи као колективни глас унутар ЕУ, чак је за време аустријског канцелара Kурца добила Беч као неформалног придруженог члана. Сад је с тиме готово, јер је Орбан и ту остао сам, пишу аустријски и немачки медији у комбинацији чињеница и навијања.
Die Presse: „Већ месецима расту разлике међу чланицама Вишеградске групе. Дипломате преносе информације о гласним свађама, увредама и жестоким вербалним обрачунима далеко од ока јавности (...) Орбана су сви напустили.“
Непосредан повод је Орбанов говор прошлог викенда у Летњој академији у румунском региону Бајиле Тушнад, Трансилванија. Академију су 1990. заједнички основале Мађарска и Румунија као платформу за промоцију односа између мађарске мањине и румунске већине, под благонаклоним оком Букурешта и Будимпеште. Од доласка Орбана на власт, Бајиле Тушнад се са стране ЕУ, али и од Румуније као домаћина доживљава као Орбанова пропагандна бина и неслужбено заобилази.
Орбанов говор је био „саркастична, злобна полемика против Запада, САД и ЕУ“, пишу европски медији. Орбанови ставови: 1. „Главне западне вредности су миграције, брисање полова и рат.“ 2. Зато што су изгубиле од Kине у рату за светско вођство „САД су постале опасне и гурају читав свет у рат.“ 3. Врхушка ЕУ ради на рушењу традиционалних хришћанских темеља Европе.“
Све је већ рекао прошле године, коментаришу аустријски и немачки медији, једина новост је „дубина његовог антиамериканизма, уз презирање Европе, уздизање Kине и агресивно попуштање Русији“ (DW).
У регионалном смислу је на то дошла и Орбанова подршка мађарској мањини у Трансилванији, те третману тог румунског региона као легитимног симболичко-политичког поља Будимпеште. Није неопходно знати румунски језик да би се ових дана разумели наслови румунских медија.
Чешког премијера Петра Фијалу Орбан је поспрдно назвао „федералистом“ (Орбанов термин за „интегралисте“ унутар ЕУ) који у ефекту поништава националне осећаје унутар Уније, демонтира нације.
Праг тренутно држи председавање Вишеградској групи, па је одговор испао подједнако груб.
Циљ коментара је да се покаже процес растуће изолације Орбана, ућутка његов глас и посраме сви који у Орбановим речима препознају легитимну бригу за будућност ЕУ.
Die Presse: „Мађарски премијер зна да он као особа више никада не може рачунати на поштовање унутар ЕУ. Његова мисија је још једино деструктивна, од чега се дистанцирају чак и бивши пријатељи из Вишеградске групе.“
Шта је Орбан рекао 2022, ове само резигнирано утврдио
Сви медији истовремено спомињу Орбанов говор од прошле године као моменат тачке без повратка за „Вишеград“. Ево главних момента из њега. Година је 2022, али лако се побрка са 2023.
О „пропасти Запада“: „Стварност је, кад се пре сто година говорило о 'пропасти Запада' мислило се на слабљење његове духовне и демографске улоге. Оно што данас видимо много је горе – сад се ради о паду западне материјалне и политичке моћи.“
О актуелном рату у Украјини: „Наша западна стратегија стоји на четири стуба. На папиру изгледа рационално, има у њој логике, нашло би се и пар тачних бројева. Први стуб је да Украјина не може да победи Русе сама, већ само са англосаксонским инструкторима и НАТО оружјем. Други стуб је наша претпоставка да санкције слабе Русију и дестабилизују њено вођство. Трећи стратешки стуб је да ћемо бити у стању да изађемо на крај са економским последицама тих санкција тамо где оне нас погађају.
Четврта стратешка претпоставка је да ће се читав свет поређати иза нас, јер ми имамо право. Уместо тога, на основу такве стратегије, ми смо дошли до ситуације да данас седимо у аутомобилу с четири пробушене гуме. (...) Kад су све четири гуме дефектне, треба их променити. Потребна нам је нова стратегија, у чијем средишту неће стајати победа у рату, већ мировни преговори и формулација добре мировне понуде. Морам рећи да задатак ЕУ није у томе да се стави на страну Руса или Украјинаца, већ, између Руса и Украјинаца.“
О слабљењу моћи ЕУ: „Унија не може постати светско-политички фактор, зато што код себе и у непосредној околини није у стању да се брине за ред и поредак. Најбољи пример је руско-украјински рат, он мора престати. Али има и других примера. Протокол из Минска је МОРАО бити имплементиран.
Хрвати у Босни су преварени од Бошњака – то је компликовано питање, желим само да знате да представника хрватске мањине у ствари бирају Муслимани, тако што користе рупе у изборном закону. (...) ЕУ ћути. Или проблем заштите националних граница. Не мора ЕУ бити светски фактор, довољне би било кад би имала амбиције и била у стању да штити властите границе.
Али Унија то не може, јадан Салвини, који је то пробао, ено га, одвукли га на суд и спремају му затвор. Или проширење на Балкану – Грчка је у ЕУ, Мађарска је у ЕУ, а између њих је огромна црна празнина, Балкан, који би ЕУ из чисто геополитичких и економских разлога МОРАЛА да узме у чланство. Али Унија за то није способна. Европа не мора да чезне за глобалном улогом, довољно је да себи постави скромније циљеве. Да оствари нешто што је могуће, ту код себе у кући и око куће!“
О геополитичком профиту: „Kо профитира од овог рата? Одговор је, профитирају они који располажу властитим енергетским изворима. Руси профитирају. (...) Наравно Сједињене Државе профитирају. Знао сам шта нам се спрема кад су Американци 2013. најавили стратешки извоз своје скупе и прљаве нафте из шкриљаца.“
.jpg)
