Izvor: Objava, 27.Apr.2019, 18:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МЕРИ ВОЛСТОУНКРАФТ

Енглеска књижевница Мери Волстоункрафт је рођена 27. априла 1759. године у прилично добростојећој породици у Спиталфилдсу, у источном Лондону, као друго од седморо деце. Отац јој је био пијаница и силеџија. Мери је добила оскудно формално образовање; њено импресивно знање било је резултат њене сопствене самодисциплине и одлучности.

Када је одрасла, финансијска средства њене породице скоро потпуно су ишчезла, па је Мери морала да заради за живот. Предавала је у школи и радила као гувернанта пре него што је почела да се бави писањем, а 1787. године објавила је своју прву књигу "Размишљања о образовању кћерки", у којој је критиковала образовање девојчица. Њен издавач Џозеф Џонсон запослио ју је да пише есеје за његов часопис "Аnаlyticаl Rеviеw", а постао јој је и остао пријатељ за читав живот, ментор, и далеко погоднија очинска фигура него што је то њен отац икада био.

Током осамдесетих година 18. века Волстоункарафтова је водила живот осредњег писца, иако је њена појава била помало шокантна: груба одећа, црне вунене чарапе, рашчупана коса коју није хтела да сређује. Овај рани покушај да уместо женствених манира искује идентитет достојан ње саме био је почетак борбе која је трајала читавог њеног живота.

Први велики успех Волстоункрафтове било је објављивање "Одбране права мушкараца" 1790. године, као одговор на нападе на Француску револуцију у Великој Британији. Мери је слављена као радикална, али ускоро је постала фрустрирана због недостатка напретка по питању једнаких права жена у том добу које је себе сматрало просветљеним. Довољно инспирисана, за три месеца написала је своје најпознатије дело "Одбрана права жена", које је објављено 1792. године и које је одмах стекло међународну популарност. Била је то једна од првих феминистичких књига, у којој се ауторка залаже за равноправни третман мушкараца и жена у образовању.

Те исте године, након неуспеле љубавне везе са ожењеним бисексуалцом по имену Хенри Фусели (у једном тренутку, Мери се обратила Фуселијевој супрузи Софији како би предложила "љубав утроје", где би Мери била призната као Фуселијева "духовна супруга" - шта год под тим подразумевала; бесна Софија ју је избацила напоље), Волстоункрафтова је путовала у Париз, где је упознала америчког подузетника Гилберта Имлеја - згодног и шармантног човека и добро познатог женскароша. У мају 1794. године Мери је у Авру родила њихову кћерку Фани. Ова веза је трајала до 1796. године, и док се Мери надала да ће засновати неку врсту породичног живота, Имлеј није имао исти циљ и цело време јој је био неверан. Током те везе, Мери је два пута покушала да се убије - први пут гутањем смртоносне дозе опијума (спасао ју је слуга), а други пут тако што се бацила у Темзу са моста Патни (извукла су је два рибара).

Након коначног разлаза са Имлејом, Мери је објавила "Кратки боравак у Шведској, Норвешкој и Данској", који је написала за време путовања по Скандинавији, по Имлејовом налогу, где је ишла како би обавила неке његове послове. Тада је и схватила да са Имлејом нема будућности, па је ова књига, делимично мемоарска, делимично путописна, делимично расправа, у ствари њена најличнија књига.

Мери је 1791. године први пут срела филозофа Вилијама Годвина, али су се заљубили једно у друго тек 1796. године, када се она одважила да га позове (ствар неуобичајена за оно време), наводно да му позајми једну књигу. Мери је остала трудна и мада су обоје били противници институције брака, ипак су се венчали у марту 1797. године. Њихова кћерка Мери Волстоункрафт Годвин, касније позната као Мери Шели, такође књижевница, рођена је 30. августа. Мери Волстоункрафт је умрла од породиљске грознице једанаест дана касније, 10. септембра 1797. године, у Лондону.