Izvor: Objava, 20.Apr.2019, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЉУДЕВИТ ГАЈ

Људевит Гај, вођа илирског покрета, књижевник и оснивач "Новина хорватских" и књижевног додатка "Даница" рођен је 8. јула 1809. у Крапини. Преци су му француско-немачког порекла. Отац Јохан, досељеник из Пожуна, држао је апотеку у Крапини; мајка Јулијана, врло образована жена, писала је песме и одлучно утицала не само на свога сина, већ и на многе младе илирце. Гај је гимназију учио у Вараждину, Загребу и Карловцу, филозофију у Бечу и Грацу (завршио 1828), и права у Пешти (1829-31). У Лајпцигу је стекао докторат филозофије (1834).

Почео је у књижевности немачком поезијом (у "Луни" 1826), али се у њему веома рано пробудила идеја о хрватском препороду. Следбеник Коларове идеје о словенској узајамности, читаву своју делатност развио је у релацијама јужнословенство (илирство) - свесловенство. У делу "Кратка основа хорватско-славенскога правописања" (1830) поједноставио је и систематизовао хрватски правопис, наменивши га свим Јужним Словенима који пишу латиницом. У време појачаних мађарских захтева за увођење мађарског језика у хрватске школе и јавне установе, он је борбу за језик и правопис схватио основом борбе за национални препород. Вративши се у Загреб, радио је на окупљању младих хрватских интелектуалаца; 1834. издаје проглас којим најављује "Новине хорватске" и "Даницу". Први бројеви, изишли 1835, означили су почетак илирског покрета. У овим листовима увео је штокавски дијалект као основу књижевног језика Хрвата. После пута у Русију (1840), где је тражио материјалну помоћ, све одређеније се залаже за јединство свих Јужних Словена што доводи до забране илирског имена, 1843. Два пута путује у Србију (1846, 1847) и обећава сарадњу. После забране илирског имена, изгубио је популарност због колебљиве и компромисне политике према Бечу. Извесну улогу одиграо је још у револуцији 1848, постао главни саветник бана Јелачића и предводио хрватску депутацију која је цару поднела тзв. "Народна захтијевања". У Хрватском сабору истиче потребу сарадње Хрвата и Срба. После афере око Милоша Обреновића (1849, око тобожњег изнуђивања новца од Милоша) његова звезда је неповратно зашла. Таворио је у Загребу до смрти, заносећи се амбициозним плановима, а посве заборављен, у дуговима и беди. Умро је 20. априла 1872.

Као књижевник, Гај је прилично бледа фигура. Заслужан је за стварање препородне "буднице" (патриотска песма типа "Још Хорватска ни пропала"). Његов је значај пре свега на културно-просветитељском плану.