Izvor: Objava, 30.Okt.2018, 02:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

"Горски вијенац" је мисаоно-херојски спев Петра Петровића Његоша штампан у Бечу 1847. Грађу за своје најзначајније књижевно дело Његош је нашао у историјском догађају - покољу потурица у Црној Гори на Бадње вече 1703. у време владике Данила - као и у народним песмама које се односе на тај догађај. "Горски вијенац" ипак не говори толико о самом догађају (на крају дела налази се неколико извештаја о борбама) већ о ономе што му претходи и то опет најмање о непосредним припремама и поводима. Сместивши сва збивања пред покољ, при чему драмска напетост стално расте и достиже врхунац у одлуци да се покољ изврши, Његош је помоћу низа различитих ликова тај догађај свестрано осветлио: са политичког и историјског као и етичког и филозофског становишта. Заснован на трагању за смислом и оправданошћу овог историјског подухвата, "Горски вијенац" тако прераста у широку визију која успешно обухвата сву сложеност збивања и представља у уметничком погледу јединствену и целовиту интерпретацију. Од размишљања и сумњи владике Данила у неопходност борбе, преко борбених поклика војвода, сердара и кола (народа) до етичких и антрополошко-филозофских оцена игумана Стефана, све води неопозивој одлуци да се историјски чин изврши. Тај херојски патос основа је сугестивности Његошевих стихова, који подједнако снажно зраче и кад су епски размахнути, филозофски медитативни или лирски устрептали. Због својих изузетних уметничких вредности "Горски вијенац" представља једно од ремек-дела српске и јужнословенске књижевности.