Izvor: Objava, 25.Jul.2018, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АНДРЕ ШЕНИЈЕ

Најбољи песник француског осамнаестог века Андре Шеније родио се 30. октобра 1762. године у Цариграду, где му је отац службовао као француски конзул. Његова мајка Елизабета Санти Ломака била је горда због свог грчког порекла. Шеније је због мајчиног обожавања Грчке и сам заволео ову земљу и све што је она дала човечанству. Када је Шенијеов отац био наименован за француског конзула у Мароку 1767. године, песникова мајка се стално настанила у Паризу са своја четири сина. Андре је ускоро затим постао један од најбољих ученика у колежу де Навар. У то време имао је прилику да се сретне у салону своје мајке са књижевницима, уметницима и ученим људима. Тако су Шеније и његов млађи брат Мари Жозеф Шеније (1764-1811), и сам песник, веома рано имали прилику да упознају књижевне и естетске проблеме тога тренутка. Онде су поред осталих долазили песник Лебрен Пиндар и сликар Луј Давид.

Када је имао 20 година Андре је покушао да се посвети војничкој каријери, али његово нежно здравље и песничка природа нису имали много заједничког са војничким начином живота.

Путовао је са неколико пријатеља у Швајцарску и Италију, али никада није видео Грчку - колевку европске уметности и земљу својих песничких преокупација.

Живео је затим неколико година у Паризу проводећи време у младеначким забавама, у учењу и писању стихова.

Године 1787. био је наименован за саветника Француске амбасаде у Лондону. Ту га је затекла и Француска револуција 1789. године. Прихватио је нове идеје и са великим интересовањем пратио ток догађаја. После повратка у Француску, током 1791. и 1792. године, објављивао је чланке у новинама које су заступале умерена политичка гледишта. Забринуо га је ток догађаја у 1792. и 1793. години. После погубљења краља Луја XVI, које није одобравао, осумњичен је и почео се скривати. Ухапшен је у марту 1794, провео четири и по месеца у тамници Сен Лазар, пребачен у Консјержерију и погубљен је на гиљотини 25. јула 1794. године, само два дана пре Робеспјеровог пада.

Најзначајнија Шенијеова дела су "Јамби", "Млада заточеница", "Слепац" и "Млада Тарентинка".