Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ЛУЈЗА ИЗ ПЕТЕРБУРГА - МУЗА НИЧЕА И РИЛКЕА
Љубавне приче: На дан 12. фебрура 1861.г.у Санкт –Петербургу , у продици Густава фон Саломеа рођена је дугожељена кћерка. И дадоше јој име Лујза, а тепаху јој мала Лу или само :Лу.То је било прво женско дете у породици Саломе и најмлађа од шесторо деце.Имајући петоро браће Лујза >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << се осећала заштићеном ,али никад није била размажена.Није никад захтевала да јој родитељи купују скупе и лепе ствари.Истина , тражила је нешто више: слободу да поступа по сопственом избору.
Сви ауторитети су поклекли пред снажном вољом мале Лу
Још у детињству мала Лу, или само :Лу , испољавала је своју невероватну тврдоглавост;да ли из каприца, да ли због посебног склада ума јој, али јој се по својевољности тешко могло наћи равне у целој престоници велике Руске имеприје . Сви ауторитети морали су да поклекну пред снажном вољом ове девојчице. Религиозна породица немачког порекла слала је једно за другим , како је које приспевало, свако од шесторо деце у најстарију немачку школу Санкт-Петрербурга, Петршул,а са 16 година Лујза, (одавно не више мала Лу, али и даље Лу ) почела је да похађа наставу за конфирмацију при протестансткој, еванглеистичко-реформаторској цркви.И управо је овде њена независнот заблистала свим спектром јарких боја.
Само се Лујза супроставила страшном пастору Далтону
У протестантској цркви конфирамација је служила као симбол свесног прихватања вере , па је за припрему за њу била непоходна обука.Лујза, која се још од раније инетерсовала за питања философије, религије и науке, припрему је похађала код пастотра Далтона, човека оштрог, ауторитативног и потпуно лишеног било какве нежности.Причало се да су се Далтона сви бојали а да је смао Лујза смогла снаге да му се успротиви :“За време једног од првих конформационих часова код тог нетолерантног пастора , она га је ,чувши у његовој проповеди „да нема таквог места на коме Бог није присутан“, прекинула речима:“Постоји такво место – пакао“,пише Лариса Гармаш , биограф Лујзе Саломе.
Ратно стање са немилосрдним пастором Далтоном
Од тога момента немилосрдном пастору Далтону једна девоја је објавила рат . И у знак „завођења ратног стања „ престала је да похађа часове конфирмације чиме је огорчила своје побожне родитеље.
Није се ту уопште радило о атеизму:јендоствно је интетелектуално радознали Лујизн ум очекивао одгворе на дубока питања на која Далтон није био у стању да одговри.Она је тражила учиетља који би могао да развије њене способности , да буде њен наставник и исповедник.И ускоро се човек таквог капцитета нашао.У једној цркви девојка је слушала проповед холандског пастора Хендрика Гијоа.То је био у то време позант интелектуалац који је, могло би се рећи, припадао друштвеној елити:чак га је и сам цар Александр ИИ изабрао за наставника својој деци.По свом духу Гијо је био светски човек, сјајно образован,и за разлику од Далтона, одликовао се харизмом.Његове проповеди у лутеријанској цркви у Петербургу увек су привалачили интелигенцију престоног града.
Писмо пастору Гијоу од 17.-годишње девојке, усамљене у сваком погледу
Лујза је била очарана. Савки мудар човек обдарен даром посматрања запазио би да се у том момненту догодило и нешто друго :пастор Гијо је није привлачио само умешноћу проповедања и интелектуалним духом, него и као мушкарац, без обзира на то што је био од ње 25 година старији и већ имао кћерку њеног узраста.У мају 1878.г.Лујза је скупла храброст и послала му писмо :“...Пише Вам , госодине пасторе, седамнаестогодишња девојка, која је јединица у својој породици и у средини свог окружења, јединица у том смислу што је усамљена у својим схватањиам, нико не дели с њом исте вердности , да не говоримо о тако озбиљним , дубоким питањима „цитира Грамаш у својој књузи Лујзино писмо .На велико њено изненађење , пастор јој је одгворио на писмо, па је чак и заказао састанак…Тако је и почела њихова љубавна веза , званично покривена припремама за конфирмацију.
Да ли је четрдестдвогодишњи мушкарац приметрио занос младе девојке, да ли је схавтио шта он значи?Наравно, да.А да ли је при том поред читања религиозних текстова намераво да освоји Лујзу својом ерудицијоим? Да ли му је то био ктајњи циљ кад је с њом расрављао о историји религије , логици и философији, кад јој је давао да чита дела Канта, Лајбница, Русоа , Волтера?Због чега је уопште и пристао на те састанке који су се одржавали кријући од њених родитеља ?
Лујза неколико пута седела пастору Гијоу у крилу
Гијо је све више губио главу и почео дасе понаша на начин неодостојан једног пастора и уопште одраслог и озбиљног човека.Лујза је записала у дневнику да му је неколико пута седела у крилу.Зачуђујуће и то што је пастор дозвољавао семдамнаестогодишњој девојци да му пише проповеди!Једна од таквих прповеди прочитана пред паством, неопрезни и неконторлидсани текст који је Лузја написала умало да изазове скандал.нема никаве сумње да је Гијо због љубави био изгубио памет.Опраштао јој је њена пецкања и чак се у тајности припремао за развод.
Некако у тада и умире већ времешни генерал Саломе,Лујзин отац.Његова смрт убрзава расплет догађаја:Гијо моли девојку да каже мајци о својим „часовима“.Он се по свему судећи надао да ће се остварити његови планови.“Пристајући на његове захтеве, Лу је то извела свој начин:са отвореном непосредношћу она је увече рекла мајци :“Враћам се од Гијоа...“ не желећи ништа више да дода.Нису помгле ни мајчине хистеричне сузе , запомагања и преклињања, све се догодило као што је и Гијо планиарао: да дође до „родитељског састанка мајке и учитеља „.
Лу је била шокирана пасторовом просидбом
Лу је иза врата прислушкивала разговор из кога је запамтила само две реченице:“Ви сте криви пред мојом кћерком“, викала је мајка. „ И хоћу да будем крив пред тим дететом“- одговрио је Гијо, а овај дијалог наводи Лариса Гармаш у својој књзи.Сусрет је завршен Гијомовом молбом госпођи Саломе за срце и руку њене кћери.Али се Лујза није обрадовала-била је шкирана.За њу је Гијо био ауторитативна личност , слична Богу или оцу , али се да се уда за њега ...Њен мир који је већ био помућен очевом смрћу коначно се срушио.“Када је дошао одлучни и неочекивани моменат , кад је он мени понудио да осетим највећу насладу земног живота, осећала сам се потпуно неспремном за такво искушење.Онај кога сам сматрала за божанствено биће, у једном трену је нестао из мога срца, и постао ми туђин“, анализирала је она касније своја осећања у дневнику.
Самосталност која је све разоружавала
Лујза је испољава самосталност која се све обесрабривала:најпре је одбила просидбу пастора, а затим је молила мајку да је пошалхе на студије у Европу.Желела је да учи код Алоиса Бидермана, највећег протестантског теолога епохе.И без тога већ довољно сломљена и потресена ,госпођа Саломе се сагласила.У пратњи мајке Лиујза је 1880. г.отпутовала у Швајцарску, где је слушала универзитетска предавања .Тако су поступале у то време многе руске девојке обдарене радозналим умом :у Руској империји у то време још није било вишег образовања за жене.
Покорила и Бидермана
Бидерман није скривао одушевљење својом ученицом чији дар уопређивао са брилијантом.Мајка је једно врне оклевала да дозволи кћерки да се бави озбиљним животним питањима под изговором забринутости за њено здравље, будући да је од детињства имала слаба плућа.Уствари, госпођа Саломе се плашила појављивања “новог Гијоа”.Више од свега је желеа да јој кћерка има стабилан, срећан брак и сигирну будућност, али Лујза за тако нешто није хтела ни да чује.На крају крајева, све се завршило одласком мајке са кћерком у Рим у којему су Лујзу чекали нови судбоносни сусрети.
Иако је “женидба философски нерационални подухват”,Паул Реј ипак проси Лујзу
Доспевши у ужи круг Малвиде фон Мејзенбух, пријатељице Гарибалдија и познанице Ничеа и Вганера ,Лујза се упознаје с билогом Паулом Рејом.Помало смешан, потпуно непрактичан за живот,али зато начитан и обдарен блиставим умом, Рејо је одмах пригрлио Лујзу.Прва њихова заједничка шетња по Риму препуна усхићених разговора потрајала је до пред зору.Бдења у филозофским разгиворима су им прешла у навику и ускоро ће Рејо запросити Лу.Рејо ће то учинити , како је записала Грамаш “,иако је, од кад зна за себе , сматрао женидбу за философски нерационални подухват “.
У то време Лујза је формирала веома специфичне поглед на однос према мушкарцима:очигледно да јој је историја с пастором оставила озбиљну трауму .
Уместо брака:чедан живот у комуни са могућношћу прикључења и других
Одбила је Реја али му је предложила алтернатвну , нестандардну варијанту: чедан живот у комуни у којој би могли да им се придруже и други момци и девојке које желе да наставе образовање.Заједничко бавјење науком, разговри,обавезно одвојене спаваће собе ,-такав би требало по замисли Лујзе да буде живот у будућој комуни.Рејо је,макер колико то излгелдао невероватно, ту запањујућу понуду прихватио .Они нису одмах прешли да живе заједно у комуни, него су путовали по Евриопи посећујући Немачку и Француску .
Лу одбија и Ничеову понуду за брак
Године 1882.Рејо је упознао Лу са својим пријатељем Фридрихом Ничеом.Тада се практично поновила историја њеног познанства са Паулом:Ниче је исто тако био очаран и такође је понудио брак Лујзи, што је она као и случају Рејоа одбила.Тако је настала њихова пријатељска тројка о којој ће се још дуго причати и препричавати по целој Европи.
Ниче: Лујза је најумнија од свих људи које је сретао
Причало се да је управо осећање према Лујзи, негова огромна жеља да је освоји , подстакла књижевнички потенцијал Ничеа .Фолософ је не једном говорио да је она била најумнија од свих људи које је познавао.На њене стихове Ниче је напсиао музичку комедију “Химна животу” и сматра се да је упаво лик Лу Саломе он искористио у “Заратустри”.Ниче је сматрао младу девојку за своју рођену душу :”Ја мислим да је једина разлика међу нама-у израсту.Ми живимо једнако и мислимо на исти начин,” једном је у избезумљености изговорио философ.Све троје су живели у једној кући са одвојеним спаваћим собама и заједничком гостинској,као што је Лу и планирала.
Лу, Рејо и Ниче живели у истој кући, утроје , платонски, у одвојеним спаваћим собама
Код њих троје посла је било преко главе :у том период су мнго читали,дискутовали, стварали.Али емотивна страна заједничког живота била је узбудљива.Судећи по дневницима и сведочењима савременика , њхов однос је заиста остао платонски. Неђутим, страсти су ипак незаустављиво кипеле:пријатељска оданост ничим није умањивала љубавне пориве.Томе треба додати да Лујзу од првог момента није волела Ничеова сестра Елизабет, жена деспотске природе али врло ограничена,од које је фолисоф читавог живота био зависан.
Ниче тражи од Лујзе компензацију за љубав:безграничну оданост,саучествовање у свакој мисли , идеји Елизабета је стално подстицала брата против Лујзе .И без ње су Ниче и Лу ионако почели да се споре: пошто му није узвратила љубав , Ниче је сад од ње захтевао безграничну оданост, пажњу и саучествовање у свакој његовој мисли , у свакој идеји.Саломе се бунила: то је био брутални насртај на њену индивидулност.Затегнотоат и напетост изнеђу њјих двоје је расла.”Сваких пет дана имеђу нас се догађала мала трагедија.Све што сам Вам о њој писао , то је апсурд,и нема никакве сумње да није мање апсурдно ни ово што Вам сада пишем “, изливао је огорчење отварајући душу Ниче у препсици са својим пријатељем Петером Гастуом.
Философа је мучила још од раније сумња да су Лу и Рејо у договору . Био је убеђен да то двоје воле једно друго и да га обмањују…Али је прошло још неколико месеци док њиховим односима није дошао крај.Истина, последњи удраца је ипак нанела Ничеова зла сестрица :она је Саломи написала грубо и увредљиво писмо.Подробности из њега као ни последице тог сукоба нису сачуване , али је у јесен 1875. Ниче сам кренуо на путовање.Неутешни раскид је утростручио његову стваралачку снагу : у то време он је допсао други део “Заратустре “ у којемј пажљиви читалац може приметити осећања одбаченог мушкарца (“Идеш к жени-не заборави бич”!).Лујза је остала и даље са Паулом Рејом али њихови односи се нису променили-и даље су, као и дотада, остали платонски.
Почетак расплета :удаје се за Андреса, али без интимних односа , што је потврђено и брачним уговорм
Године 1886. Саломе се упознала са Фридрихом Карчом Андреасом, универзитеским предавачем , ескпертом за источне језике.Андреас, као и многи његови претходници постао је жртва Лујзине привлчаности .Да би добио њену наклоност и убедио је да се уда за њега,Андреас је себи забо нож у груди.Тог момента је 25-годишња Лујза Саломе поступила дугачије него досада у сличним ситуацијама:пристала је да се уда за Андреаса, али под условом да никад не ступи с њим у интомне односе. Она је иснситирала да тај услов буде потврђеним и њиховим брачним уговором. Иако звучи невероватно, али по сбведочењу многих биогарфа , за 43 године њиховог брака тај услов није ниједан једини пут био нарушен.
Преокрет:Лу има љубавника, и то социјадемократсклог трибуна Георга Ледебура
Године 1892. у животу Лу Саломе је наступио преломни момент: она је ипак решила да ступи у интимни однос с мушкарцем. Њен љубавник је постао, Герог Ледебур, један од оснивача социјалдемокарстке паетрије у Немачкој и утемељивач марксистичких новина “Форвец”,будући члан Рајхстага .Откривши доста касно ту страну људских односа , Лу се загњурила у њу удишући ковитлаце које тај однос ствара.У то време почињу да излазе њене књиге :”Битка за Господа “( 1885,), “Фридрих Ниче у огледалу његовог стварлаштва” ( 1894 .),повест “Руф “( 1895.) У књизи “Еротика” објављеној 1910.г. Саломе истражује природу емотивне сфере живота .
Љубавне авантуре са Рајнером Маријом Рилкеом
Године 1897. 36-годишња Лу Саломе се упознаје са 21-годишњим песникомн Рајнером Мариом Рилкеом.Међу њима су се разбуктале љубавне страсти .Лујза с њим путује по Русији,учи га руском језику, упознаје са стваралаштвом Достојевског и Толстоја .Неко време Рилке, као што су то чинили и дриги који су били заљубљени у њу, живео је с њом у Андреасовој кући.Међутим ,након четири године и он почиње да истиче сопствена права на Лу, убеђујући је да се разведе, и они су се растали, али су све до Рлкеове смрти ( 1926.) били у пријатељским ондносима и дописивали су се.
Експерименти на соспстевом животу
Зачуђујућа особеност ове жене да изводи експерименте са сопственим животом изражена је чак и у својеврсном покусу матернства. Своје деце она није имала, али је 1905. еконмка њеног мужа Андреаса родила кћерку с њим. Лу оставља девојичицу звану Марија у свом дому и са радозналошћу истраживача посматра сопствене реакције.
До краја живота Саломе је успела да штампа још десетак књига, дружила се са Фројдом и Јунгом ( а после њиховг разлаза јеидно њој је било дозвољено да се креће у кругу обојцие некадашњих пријатаеља , а сада душмана), изучавала је психонализу и заједно с Аном Фројд замислила уџебеник дечје психолгије.И кад је 1937. г. дошло време да Лујза оде на други свет, на њеној пстаљи се нашла изненада Марија , ванбрачна кћер њеног мужа којој је било суђено да чује и запамти последње речи ове жене-загонетке:”Цео свој живот сам радила и само радила . Зашто?”
Бранко Ракочевић
