Izvor: Blic, 03.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćaju se u klupe da zadrže posao
KRUŠEVAC - Kruševljanka Danijela Marković ima 31 godinu, dvoje dece i pohađa šesti razred škole za obrazovanje odraslih pri Narodnom univerzitetu.
Maja K. (27) dolazi iz jednog sela u okolini Kruševca, majka je dvoje dece i ide u sedmi razred. Zajedno za njom u školu za obrazovanje odraslih ide i njen muž. Sve troje pripadaju grupi od 3.000 osoba sa teritorije grada koja se nalazi u kategoriji funkcionalno nepismenih (umeju samo da se potpišu), a nalaze se među >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 116 učenika Narodnog univerziteta. Osnovni motiv što su u školske klupe seli pod stare dane jeste taj da bi mogli da se zaposle.
Danijela kaže da je sama sebe naterala da nastavi sa školovanjem.
- Školovanje sam prekinula iz porodičnih razloga, potom se udala, rodila dvoje dece. U međuvremenu je muž, koji je radio u „Jedinstvu", ostao bez posla kao tehnološki višak. Sada radim po kućama i čistim jednu agenciju. Volela bih da posle osnovne škole završim i kurs za krojačicu jer mi to ide od ruke, a verujem da bih tako lakše našla posao - priča Danijela.
Maja K. (27) dolazi iz sela u okolini Kruševca i pohađa sedmi razred, sa njom je i njen muž. Kaže da je na vreme pošla u školu, ali je školovanje prekinula zbog oca i porodičnih problema. U školsku klupu se vratila zbog dece, sina predškolca i ćerke koja ide u drugi razred.
- Bavim se poljoprivredom, ali bih volela da nešto završim i zaposlim se u firmi. Ćerka me zadirkuje i pita da li treba da dođe na roditeljski sastanak i da mi pomogne oko priprema za priredbu - uz osmeh priča Maja.
U školi za obrazovanje odraslih Narodni univerzitet u Kruševcu trenutno ima 116 učenika, a dešava se da u istoj klupi sede đaci stari 15 i 30 godina.
- Najstariji učenik ima 35 godina. Imamo i dve domaćice koje dolaze iz Jasike i jednu iz Varvarina koje su tu negde oko 35 godina. Mnogi baš i nisu redovni što se pohađanja nastave tiče, ali im tolerišemo. Uostalom, da su hteli, oni bi završili redovnu školu. Kada je sezona poslova u polju, recimo branje kukuruza, onda ih dolazi manje, a neki idu u Vojvodinu da rade pošto im je to jedini izvor prihoda. Trudimo se da im izađemo u susret i pomognemo da dođu barem do diplome osnovne škole - objašnjava Vidana Vasov, nastavnica ruskog jezika.
Prema podacima iz 2002, na teritoriji grada Kruševca registrovano je 7.413 nepismenih osoba, odnosno 6,65 odsto, što je znatno više od proseka na nivou Srbije. Ovome treba dodati i 2.941 osobu koje spadaju u kategoriju funkcionalno nepismenih. Više od 80 odsto nepismenih su stariji od 60 godina, a oni nešto mlađi, iz kategorije funkcionalno nepismenih imaju priliku da završe osnovnu školu po ubrzanom programu, dve godine za jednu, na Narodnom univerzitetu.
Vidana Vasov ističe da se za polaznike sedmog i osmog razreda, u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja, sprema poseban program funkcionalnog obrazovanja. Program kreće od marta, a polaznici bi pre podne bili na praksi i učili neki od zanata, a po podne pohađali nastavu. Po završetku školovanja bi dobijali svedočanstvo.
Malo nepismenih želi da se školuje
PROKUPLJE - Iako je prema zvaničnim podacima na području Topličkog okruga registrovano 2.500 nepismenih, školu za obrazovanje odraslih u Prokuplju pohađa samo 120 učenika.
- Broj nepismenih i polupismenih lica sigurno je i veći jer ne postoji mogućnost da se taj broj tačno utvrdi. Pored toga, zabrinjava i činjenica da je zainteresovanost nepismenih da se opismene veoma slaba iako je školovanje besplatno - kaže Radmila Dimić, direktorka Škole za obrazovanje odraslih u Prokuplju, i dodaje da većina onih koji žele da na ovakav način dopune svoje obrazovanje uglavnom ima posao, ali im je potvrda o završenoj osnovna školi potrebna da bi ga sačuvali.
B.M.
