Izvor: Politika, 30.Jun.2012, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidovdanski susreti advokata
Predstavnici srpske advokature, okupljeni u Kruševcu, smatraju i da se uvođenjem tužilačke istrage narušava ravnopravnost stranaka u krivičnom postupku
Glas advokata koji su učestvovali u radu radnih grupa koje su pripremale tekstove novih procesnih zakona nije se čuo, ili makar ne u dovoljnoj meri, zaključeno je juče na tradicionalnim 24. Vidovdanskim susretima advokata koji su održani u Kruševcu. Prema mišljenju predstavnika srpske advokature, novim Zakonikom o krivičnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postupku značajno je snižen nivo dostignutih ljudskih prava okrivljenih u krivičnom postupku, a ocenjeno je i da se uvođenjem tužilačke istrage narušava ravnopravnost stranaka u postupku.
Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, rekao je da javnom tužiocu stoje na raspolaganju sredstva budžeta Republike Srbije, sredstva i mehanizmi za prikupljanje dokaza i sprovođenje istrage, a da okrivljeni, s druge strane, istragu i prikupljanje dokaza, koji idu u njegovu korist, mora da finansira sam.
– Zbog toga, ovakvo zakonsko rešenje pogoršava položaj okrivljenog u krivičnom postupku i snižava dostignuti nivo ljudskih prava. U vezi sa odbranom, očigledna je nejednakost „oružja” tužioca i odbrane. Poseban problem predstavlja izostanak formalne potvrde dokaza od strane suda, odnosno poštovanje načela materijalne istine, što je nedopustivo. Novi Zakonik o krivičnom postupku donosi i niz restrikcija u odnosu na prava ličnosti i privatnost – rekao je Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
Predstavnici advokature složili su se da tužilaštvo možda jeste formalno spremno za primenu tužilačke istrage koja u svim predmetima treba da počne da se primenjuje od početka naredne godine, ali faktički ono, prema mišljenju advokata, neće moći da odgovori zahtevima novog modela istrage iz najmanje dva razloga. Prvi je, kako je rečeno, nedostatak obučenog tehničkog osoblja koje mora biti na raspolaganju tužilaštvu kako bi ono ispunilo svoje zakonom utvrđene zadatke, a zatim i zbog nedostatka prostora i nužnosti da prostorije tužilaštava budu izmeštene iz zgrada sudova širom Srbije. Kada je u pitanju Zakon o parničnom postupku, kao pozitivno ocenjeno je rešenje da punomoćnik u postupku može biti jedino advokat.
– Ovo dobro zakonsko rešenje mora da bude praćeno i donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kojim će država Srbija ostvariti međunarodno preuzetu obavezu i stvoriti uslove za jednak pristup pravdi za sve građane. Novi Zakon o parničnom postupku otvorio je i niz pitanja u vezi sa upotrebom vanrednih pravnih lekova, visokog cenzusa za ulaganje revizije, što bi moglo da utiče na gubitak prava stranke u postupku. Početak primene novog Zakona o parničnom postupku pokazao je da se pojedina zakonska rešenja zloupotrebljavaju i služe za „disciplinovanje” advokata od strane sudije – rečeno je na Vidovdanskim susretima advokata.
Advokati su zaključili i da se, kada se ova dva ključna procesna zakona stave u korelaciju sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, novouspostavljenom mrežom sudova i visokim sudskim taksama, nameće zaključak da je pristup pravdi otežan, a time snižen i nivo dostignutih ljudskih prava.
Na susretima advokata govorilo se i o inicijativama koje je, zbog povećanog broja napada na advokate poslednjih godina, pokrenula Advokatska komora Srbije.
– Prva je dostavljena Ministarstvu pravde sa predlogom da se pokrene postupak za izmenu Krivičnog zakona Republike Srbije i da se advokatima prizna status službenog lica, dok je druga upućena advokatskim komorama u republikama bivše SFRJ i u regionu jugoistočne Evrope. Ovom inicijativom predloženo je formiranje Regionalnog centra za zaštitu advokata i advokature kao samostalne, nezavisne i samoregulišuće profesije – rekao je za „Politiku” Dragoljub Đorđević.
----------------------------------------------
Dodeljena priznanja
Na ovogodišnjim Vidovdanskim susretima advokata prvi put je dodeljeno novouspostavljeno priznanje Zlatna plaketa Advokatske komore Srbije za životno delo u advokaturi. Priznanje je posthumno dodeljeno Slobodanu Subotiću, beogradskom advokatu koji je od 1971. do 1972. godine obavljao dužnost predsednika Advokatske komore Srbije i Draganu Bataveljiću, koji je na čelu AKS bio od 1973. do 1974. godine.
Predstavnici srpske advokature posebno priznanje, dodelom Plakete Advokatske komore Srbije, odali su posthumno Siniši Domazetu, advokatu iz Niša, Svetislavu Ćiriću, advokatu iz Niša, Siniši Raduloviću, advokatu iz Kragujevca, i za života Milošu Pešiću, advokatu iz Požarevca.
Drugu polovinu dvadesetog veka svojim radom i beskompromisnim zalaganjem za prava svoji klijenata, kako je rečeno juče u Kruševcu, obeležili su i beogradski advokati Dragoljub Đorđević, Filota Fila, Nikola Đonović, dr Dragić Joksimović, Jovo Vlahović, zatim Dušan Bajić, advokat iz Šapca, i Danilo Dimitrijević – Špacer, advokat iz Kragujevca, pa je i njima odato priznanje dodelom Povelje AKS.
O laureatima na svečanoj sednici koja je priređena povodom 24. Vidovdanskih susreta advokata Srbije govorili su doajeni srpske advokature Veljko Guberina i Živojin Šestić.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 01.07.2012.
Pogledaj vesti o: Kruševac
