Izvor: Blic, 13.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklanjanje deponija prioritet države
„Svakog dana ovo smetlište raste. Komunalci ponekad dođu i sve to odvezu. A onda, sutradan ujutro, kao na filmu, na tom mestu nikla prevrnuta auto-školjka. Ubrzo se tu nađu i frižideri, veš-mašine, uginule svinje"Taj grozni miris ulazi u kuću" I koža počne tako da nam miriše"", kaže Katarina Pavić iz Kruševca, jedna od mnogih u Srbiji koji žive u blizini divljih deponija.
Naša zemlja ima čak 4.481 divlju deponiju koje najčešće nastaju u jarugama, pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reka, ali i u selima i na obodu gradova. Nekada i vrlo blizu kuća pa ne samo da ostavljaju ružnu sliku već i zagađuju zemljište i podzemne vode. Osim šuta i krupnog đubreta, nesavesni građani tu bacaju čak i ambalaže od korišćenih pesticida ili uginule životinje koje tako postaju izvor zaraze. Toga najviše ima u Mačvi i Sremu.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić obećao je da će ove godine Srbija biti očišćena. Ovo ministarstvo pokrenulo je prvu konkretnu ekološku akciju „Očistimo Srbiju", a uklanjanje divljih deponija je posao broj jedan.
U akciju će se uključiti komunalna preduzeća širom Srbije.
Ljiljana Stanojević, pomoćnica ministra životne sredine za kontrolu i nadzor, najavljuje da će komunalna preduzeća novac dobiti preko Fonda za zaštitu životne sredine.
- Divlje deponije nastaju prvenstveno zbog neredovnog odnošenja otpada u naseljenim mestima. Zato smo odlučili da stimulišemo rad komunalnih preduzeća preko Fonda za zaštitu životne sredine. Iz našeg budžeta nabavljaćemo im kontejnere i vozila. A novom strategijom upravljanja otpadom koju pravimo, ministarstvo će određivati lokacije za regionalne deponije. U Užicu i Novoj Varoši se već grade takve deponije - kaže Stanojević.
Najveći posao, reklo bi se, čeka Kraljevo. U toj opštini ima čak 463 divlje deponije! Direktor JKP „Čistoća" Zoran Jovanović, međutim, kaže da oni nisu mogli sami sve da očiste.
- Nemamo tehničke, kadrovske niti materijalne uslove za to. Odredićemo prioritete, najveće deponije ćemo očistiti, ali ne znamo gde ćemo taj otpad, jer nam je gradska deponija na izdisaju. Zato, bez pomoći države ništa nismo ni mogli da uradimo - objašnjava Jovanović.
Novi zakoni o upravljanu otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu koji će uskoro biti usvojeni regulišu upravljanje pojedinih tokova otpada. Država će preko Fonda životne sredine da stimuliše privrednike koji žele da se bave preradom otpada.
Gde ima najviše divljih deponija:
-Kraljevo 463
-Leskovac 359
-Kruševac 182
-Nova Varoš 121
-Lapovo 112
-Vlasotince 109
-Obrenovac 97
-Svilajnac 91
-Lebane 88
-Medveđa 71
-Sokobanja 66
-Subotica 65
-Lučani 62
-Knić 51
-Novi Sad 50
-Vladičin Han 50
-Varvarin 43
-Lazarevac 42
-Loznica 42
-Beograd 28
.jpg)
