Izvor: RTS, 01.Mar.2018, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta deca moraju da čitaju, a koje knjige vole?
Kako učenicima omiliti knjigu, problem je sa kojim se profesori maternjeg jezika suočavaju već godinama. Da nešto treba da se menja u aktuelnoj lektiri, saglasni su svi – đaci, profesori i resorno ministarstvo. Od sledećeg septembra, sa novim programom srešće se učenici prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole.
U školskoj lektiri dugo ništa nije menjano, pa postoji ozbiljan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nesklad između zahteva u nastavnom progranu i onoga šta učenici čitaju.
Učenici u Kruševcu i Kraljevu kažu da je najzanimljivije nešto što ispunjava dečji svet, da čitaju najčešće naučnofantastične knjige, drugi su zadovoljni što se čita "Hazarski rečnik" i Dostojevski, Šekspir, mada bi voleli da se uvede "Mletački trgovac", "Magbet", "Veliki Getsbi" ili "Ubiti pticu rugalicu".
O tome da li bi manje obaveznih naslova štetilo ionako osiromašenom rečniku, mišljenja su oprečna.
"Naravno da bi išlo nauštrb pismenosti. Postoji određen broj časova gde mi radimo ujedno i književnost i pravopis i gramatiku. Trudimo se da tokom časa spojimo te tri oblasti", kaže Olivera Pribojac, profesorka srpskog jezika.
Lektiru pročita svaki šesti učenik
Profesor Filološkog fakulteta Veljko Brborić ukazuje da istraživanja koja su radili, u kojima je i sam učestvovao, pokazuju da imate obaveznu knjigu, a pročita je pet od trideset učenika.
"Da li je važno da li ste stigli do umetničkih pesama ili do narodnih pesama? Da li ste uradili sedam pesama ili pet pesama? Važno je da ste ih uradili kvalitetno, i važno je da su ih učenici razumeli. Šta imate od toga ako kažete – uradili smo sedam epskih pesama, a oni ne znaju nabrojati ni naslove?", dodaje Brborić..
Nadležni računaju: dva do tri časa po književnom delu biće dovoljno da se ono valjano obradi.
"Kako uopšte ubediti učenike da pročitaju delo i kako ih motivisati za čitanje – to je problem sada svih nastavnika i profesora srpskog jezika", smatra Dušica Dobrodolac, profesor srpskog jezika iz Kruševca.
Zato će se promeniti pristup prema čitanju.
"Da kod učenika izgradimo kritički odnos prema književnosti i da ubacimo estetske, etičke vrednosne stavove, da damo i nastavnicima i učenicima dovoljno vremena da se pozabave na kvalitetan način književnim delom", ističe Dejana Milijić Subić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
A autori u izbornom delu lektire poput Kiša, Šćepanovića, Tolkina i Agate Kristi trebalo bi da pomognu da se kod đaka stvori i sačuva kultura čitanja.
Pogledaj vesti o: Kruševac
