Izvor: Politika, 17.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremanje muzejskih depoa
Serija „Arheološka građa Srbije”, iz koje su nedavno štampane četiri monografije, za narednih desetak godina trebalo bi da obuhvati kompletan neobjavljen arheološki materijal svih relevantnih srpskih muzeja
Sa četiri nedavno objavljene knjige na ukupno 1576 strana – „Niš”, „Kruševac”, „Vranje” i „Požarevac” – konačno je krenula jedna davno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iščekivana i korisna serija Arheološkog instituta u Beogradu, u saradnji sa područnim muzejima u Srbiji. Ideja da se pokrene akcija publikovanja neobjavljenog materijala u našim muzejima potekla je pre dosta godina, ali je, iz različitih razloga, ostala mrtvo slovo na papiru sve dok je dr Milorad Stojić nije obnovio pokretanjem projekta „Arheološka građa Srbije” koji je pripreman dve godine. Osim pomenute četiri arheološke lokacije, odmakle su pripreme za Leskovac, Šabac, Knjaževac i Zaječar, započeta je za Zrenjanin, a ugovorene su za Pančevo, Čačak, Valjevo i Jagodinu.
Često se događa, ne samo kod nas nego i u svetu, da se posle određenog arheološkog otkrića pronađeni materijal blagovremeno ne obradi i ne publikuje već ostaje zarobljen i zaboravljen u muzejskim depoima. U Srbiji je, recimo, objavljen samo neznatan deo ukupne arheološke građe, ne postoji čak ni popis arheoloških nalazišta, a kamoli arheološka karta koju, inače, imaju gotovo sve evropske zemlje. Primera radi, poslednji popis datira iz 1950. godine.
– Zbog takve situacije, kaže dr Stojić – citiranost arheoloških rezultata sa teritorije Srbije u svetu iz godine u godinu drastično opada, a često se navode radovi koji ne odražavaju realnu situaciju. Zato je pokrenut ovaj naučnoistraživački projekat objavljivanja arheološke građe, kako bi se javnosti ponudila slika najstarije prošlosti naše zemlje. Obavljene su konsultacije sa iskusnim muzealcima i naučnicima, a naročito su bile korisne sugestije dr Borislava Jovanovića, dopisnog člana SANU, kao i dr Rastka Vasića, naučnog savetnika.
Iako su se saradnici na ovom projektu sretali sa mnogobrojnim problemima tipa neadekvatnog čuvanja arheološke građe ili nedostatka dokumentacije čak i sa lokaliteta koji su istraživani decenijama, velika satisfakcija nije izostala. Jer, veli naš sagovornik, ako se samo u prve četiri knjige nalaze podaci za približno 500 preistorijskih arheoloških lokaliteta, što se odnosi samo na deo basena Južne Morave i na požarevačku regiju, može se naslutiti koliko ima nalazišta iz najstarijeg razdoblja u preostalom delu Srbije. Štaviše, kultura u Srbiji uglavnom je drugačija u odnosu na onu do sada prezentovanu. Ali, na konačnu sliku o baštini našeg naroda i naše zemlje moraće da se pričeka 10-15 godina, koliko je potrebno za realizaciju ovog projekta koji finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i medija, kao i Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.
– Objavljivanje je – zaključuje dr Stojić – najbolji vid zaštite arheološke građe, čime će drastično biti smanjene krađe i manipulacije. Poželjno bi bilo da se ono predvidi Zakonom o zaštiti spomenika, a takođe da se, osim preistorijskog, objavi i arheološka građa iz antičkog i srednjovekovnog perioda, kao i ostale zbirke. Tek tada bi se stekla ukupna slika o našoj baštini.
Radmila Tamindžić
------------------------------------------------------------
Ovako treba
U jednom od vodećih svetskih arheoloških časopisa – „Evrasija” – dat je izuzetno afirmativan prikaz prve dve knjige iz ove edicije, „Niš” i „Kruševac”. Pored ostalog, autor dr R. Kraus primećuje da su te knjige ugledni primer kako treba objavljivati arheološku građu koja se čuva u evropskim muzejima.
-----------------------------------------------------------
Naše fibule u Beču
Saradnik na ovom projektu, dr Rastko Vasić, navodi jedan primer o značaju objavljivanja muzejskog materijala.
– Sredinom 19. veka dospeo je u Prirodnjačko-istorijski muzej u Beču jedan skupni nalaz srebrnih predmeta – fibula i narukvica – iz okoline Sombora, upisan i štampan samo u muzejskom katalogu novih akvizicija u to vreme. Prošlo je stotinu godina dok naši arheolozi posle Drugog svetskog rata konačno nisu uočili ovaj nalaz i skrenuli pažnju na to da je gotovo identičan ključnom otkriću s kraja starijeg gvozdenog doba iz Čuruga u Bačkoj. To omogućava značajne pretpostavke o postojanju zlatarskih radionica na ovom prostoru u četvrtom veku pre nove ere. Ni do danas ovaj nalaz iz okoline Sombora nije u potpunosti publikovan, ali se za njega zna i s njim se računa u sagledavanju kulturne slike Vojvodine u to doba.
[objavljeno: 18/06/2009]
Pogledaj vesti o: Kruševac
.jpg)
