Izvor: Večernje novosti, 07.Avg.2015, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirene ostale bez glasa

SIRENA za uzbunjivanje Srbija ima ukupno 1.327, a inspekcija je uoči Dana žalosti utvrdila da njih 343 uopšte ne mogu da se uključe. Ni od preostalih 985 sirena nisu sve radile, što se naročito primetilo u Beogradu. Po saopštenju MUP Srbije, u republici je "odreagovalo" 728 uređaja, a na teritoriji Beograda se od planiranih 68 oglasila 51 sirena. U većini gradova Srbije bat crkvenih zvona nadjačao je jauk sirena. Da je na snazi minut ćutanja izuzetno se slabo čulo u glavnom gradu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i u Novom Sadu, Kruševcu, okolini Niša, Valjevu... Građani u centru kako-tako su čuli prepoznatljivi zvuk, koji je u rubnim područjima potpuno izostao. Beogradski funkcioneri kažu da su neke tehnički aktivirane, ali da nisu "svirale". Oni navode da su se u centru grada oglasile samo tri: na Sajmu, u Ulici Mije Kovačevića i na zgradi Beogradskog dramskog pozorišta. Poznavaoci sistema za uzbunjivanje potvrđuju da postoje ogromni problemi na Novom Beogradu i Starom gradu gde stare pneumatske sirene već godinama ne rade. - Pre desetak dana došli su nadležni operateri da provere ispravnost i ispostavilo se da su sirene na Novom Beogradu u kvaru - kaže Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. - Sirene za uzbunjivanje nisu u opštinskoj nadležnosti, već Gradskog štaba za vanredne situacije. U ovom štabu, međutim, odgovornost za funkcionisanje sistema za uzbunjivanje prebacuju na Operativni centar "koji je u nadležnosti Republike, Ministarstva unutrašnjih poslova - Uprave za vanredne situacije". Inače, taj Centar se nalazi u zgradi Uprave Grada u beogradskom Starom dvoru.KO SVIRA, A KO PLAĆA SITUACIJA u sistemu za uzbunjivanje se pogoršava, kažu stručnjaci, jer prema postojećem zakonu Sektor za vanredne situacije ima obavezu da na tri meseca kontroliše stanje tog sistema, ali nema mogućnost da naloži popravku neispravnih uređaja. Lokalne samouprave nikome ne odgovaraju ako ne popravljaju sirene, pa im je to među poslednjim stavkama u budžetu. - Lokalna samouprava Grada i Gradskih opština nema nikakve nadležnosti za upravljanje ovim sistemom - kaže u pisanom odgovoru Samostalni stručni saradnik i član Štaba Ljiljana Petrović Pušić. - Zakon o vanrednim situacijama kaže da "Republika Srbija obezbeđuje izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja". U Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije pozivaju se na član 105. Zakona o vanrednim situacijama, po kome od 2009. izgradnju i održavanje sistema za uzbunjivanje finansiraju jedinice lokalne samouprave. To podrazumeva i popravku i održavanje sirena. Zadatak Sektora, po istom zakonu je organizovanje i aktiviranje sistema, koje bi trebalo da se obavlja daljinski. U praksi su moduli za daljinsko aktiviranje uglavnom neispravni, pa veliki broj sirena može da se aktivira tek ako neko iz Sektora dođe do njih i pritisne prekidač. Da je situacija među paragrafima jedno, a život nešto sasvim drugo, podseća i Vladimir Jakovljević, profesor civilne zaštite na Fakultetu za bezbednost. Ključni razlog zašto sistem u praksi ne funkcioniše, prema njemu, jeste - manjak para. - Sistem uzbunjivanja je veoma složen i podrazumeva dobru komunikaciju među njegovim akterima - nabraja Jakovljević. Sirene koje postoje u Srbiji proizvedene su pre više decenija, a fabrike koje su ih napravile mahom su propale. Teško je doći do delova, pa se izuzetno retko servisiraju. To su sve razlozi zbog kojih su u sredu sirene utihnule - navodi Jakovljević. Profesor podseća i da od bombardovanja 1999. Srbija nije napravila generalnu probu sistema za uzbunjivanje. Nekoliko parcijalnih testiranja, kako kaže, izazvalo je frustraciju građana, pa se i od toga odustalo. - Potrebno je sistem potpuno reorganizovati. Osim policije i vojske, potrebno je zatražiti i pomoć privrede i evropskih fondova. Prvi zadatak koji treba izvršiti jeste procena čujnosti na teritoriji, jer se podrazumeva da svaki građanin mora da čuje znak za uzbunjivanje - objašnjava Jakovljević. KO TO TAMO - ČUJE IZRADA akustičnih studija koje treba da definišu rasprostiranje i čujnost zvuka sirena je obaveza lokalne samouprave. One se, međutim, pojavljuju samo kao naručilac posla koji mogu da obave isključivo vrlo specijalizovane stručne kuće. Pošto to treba da se plati, a opštinski budžeti su tanki, novih studija nema. Postojeće su napravljene pre mnogo godina, kada su opštine drugačije "zvučale" jer izgradnja svake nove zgrade menja akustičnost prostora i čujnost sirena.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Večernje novosti...