Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2011, 12:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počelo redovno zasedanje Skupštine Srbije

BEOGRAD -

Redovno prolećno zasedanje Skupštine Srbije počelo je danas intoniranjem himne "Bože pravde", a na ulazu u zgradu parlamenta stajali su gardisti Vojske Srbije.

Himnu je izveo Hor Sveti knez Lazar iz Crkve Lazarice iz Kruševca.

Na prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja u ovoj godini poslanici će razmatrati izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao i Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015.

Razmatraće se i izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu i Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.

Poslanici će raspravljati i o predlozima zakona o socijalnoj zaštiti i o sportu, kao i o davanju garancije Srbije u korist komercijalnih banaka zbog zaduživanja, kao i o potvrđivanju međunarodnih sporazuma i ugovora.

Skupštinski Odbor za urbanizam i građevinarstvo će pre toga održati sednicu, na kojoj bi trebalo da bude usvojen u načelu predlog izmena i dopuna zakona i predložen Skupštini na usvajanje.

Nova rešenja predviđaju da se ubrza postupak legalizacije za oko 790.000 prijavljenih objekata, uvede plaćanje na više rata i popusti za određene kategorije stanovništva, koji neće važiti za prvu i ekstra zonu.

Omogućeno je da vlasnik sa opštinom zaključi ugovor da ona u njegovo ime i za njegov račun prikupi propisanu dokumentaciju.

Proširena je lista dokaza koji se prihvataju u postupku legalizacije, kao dokaz o rešenim imovinskim odnosima, a jedna od novina je da će se ukoliko se suvlasnici ili sukorisnici nisu protivili izgradnji smatrati da su saglasni sa legalizacijom.

Primera radi, vlasnici bespravno izgrađenih porodičnih kuća i stanova do 100 metara kvadratnih imaće popust od 99 odsto na svakih 25 metara kvadratnih po članu domaćinstva, kao i umanjenje od 60 odsto za sledećih 100 metara kvadratnih u istom objektu, kada su ispunjeni socijalni uslovi.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina, od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata ne izda upotrebna dozvola, ali na zahtev investitora može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata veći od 80 odsto odnosno ako se utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija, koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom koji reguliše porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Izuzetno objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od dana formiranja komisije za tehnički pregled objekta, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

U oblasti urbanizma i prostornog planiranja pojednostavljena je procedura u slučaju izmene planskog dokumenta i predviđena neobaveznost izrade koncepta plana za manje složene planske dokumente u skladu sa preporukom Komisije za planove odnosno odmah će se izrađivati nacrt plana.

Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena.

Lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata i dogradnju postojećih objekata za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove, što utvrđuje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole.

Može se izdati i za više katastarskih parcela koje čine građevinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom.

Do donošenja urbanističkog plana u skladu sa ovim zakonom lokacijska dozvola za rekonstrukciju postojeće komunalne infrastrukture izdaje se na faktičko stanje u regulaciji postojeće saobraćajnice.

Omogućeno je da se u slučajevima promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište izvršenog do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ne plaća naknada za prenamenu zemljišta.

Data su veća i preciznija ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave za raspolaganje građevinskim zemljištem odnosno omogućeno je da svi vlasnici zemljišta u javnoj svojini imaju isti obim ovlašćenja i prava u pogledu raspolaganja - otuđenje, zakup, razmena i slično.

Uz zahtev za konverziju prava bez naknade ne podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti, a licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine.

U postupku konverzije uz naknadu, tržišna cena građevinskog zemljišta se određuje u skladu sa podzakonskim aktom vlade ili na osnovu opšteg akta jedinice lokalne samouprave, prema urbanističkim zonama, čime se značajno ubrzava postupak.

Izmenama zakona je, takođe, predviđeno da investitor nije dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa odnosno organizacija za priključenje objekta na infrastrukturu, osim kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli.

Oni su dužni da priključe objekat na infrastrukturu, ako je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...