Izvor: RTS, 11.Mar.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaćanje tuđeg ceha
Dokumentovano je više od 20.000 žrtava stradalih Nemaca u nekoliko desetina sabirnih logora u Vojvodini posle Drugog svetskog rata. Oni su plaćali ceh svojih sunarodnika, sugrađana koji su izmakli ruci pravde, a koji su verovatno bili ratni zločinci, kažu u Državnoj komisiji za tajne grobnice.
U Gakovu kod Sombora, za sada nepoznati počinioci, nedavno su oštetili ploče na spomen-obeležju vojvođanskim Nemcima, stradalim u radnom logoru, posle Drugog svetskog rata. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U nekoliko desetina sabirnih logora u Vojvodini, od kojih su najveći bili u Gakovu, Bačkom Jarku, Knićaninu i Kruševlju, do sada je dokumentovano više od 20.000 žrtava.
Prema izvorima nemačkih udruženja, u logorima je nastradalo najmanje 64.000 ljudi, žene dece i staraca nemačke nacionalnosti.
Nemci su se u Vojvodini naseljavali od 18. veka, kada je u današnje Kačarevo, nekad - Francfeld, došla i porodica Rajter.
Vek i po kasnije, vojvođanski Nemci učestvuju u Drugom svetskom ratu na strani okupatora. Posle oslobođenja, Katarina se priseća kako je sa majkom, braćom i sestrama izbačena iz rodne kuće i upućena u logor u Knićaninu.
Imala je 15 godina, njen mlađi brat šest. Kaže, živelo se od kašike kukuruznog brašna dnevno i nešto ubrane deteline. Katarina Stojiljković, rođena Rajter kaže da tri godine nisu videli gram soli.
"Tamo smo jeli da ne kažem i kučiće i mačiće. Nikakva životinja nije mogla da ostane, nismo imali šta drugo da jedemo pa smo jeli to. Eto i to smo zaklalali i jeli meso", kaže Stojiljkovićeva.
Kako je rekla, najteže je kad se nema i kad dete traži majci parče hleba a ona ne može da mu da, majke su tada umirale od tuge.
U logoru, ubrzo umire i Katarinina majka.
"Ako je neko umro, ti ga zamotaš malo. Ujutru su došla neka konjska kola i tovarili mrtve. Svako je svoje mrtve izneo napolje i tako", priča Katarina Stojiljković.
Spomen-obeležje zajedničke grobnice nekoliko hiljada žrtava u Knićaninu, posećuju potomci iz Srbije, Austrije, Nemačke... U Bačkom Jarku još se čeka uređivanje mesta stradanja.
Od gladi i iscrpljenosti u logoru, u Bačkom Jarku, od decembra 1944. godine do proleća 1946. prema nekim podacima umrlo je oko 6.500 ljudi uglavnom nemačke nacionalnosti. Od toga 1.000 dece.
Skupština Vojvodine 2003. godine usvojila je Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice, a formirana je i Komisija za utvrđivanje broja nastradalih.
Rudolf Vajs iz Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine rekao je da je tu urađen jedan neverovatan proboj.
"Naime do sada se pričalo, nije bilo nemačkih civilnih žrtava nakon Drugog svetskog rata, a Komisija Skupštine Vojvodine sastavljena od istoričara govori više od 20.000 ubijenih nemačkih civila na teritoriji Vojvodine nakon Drugog svetskog rata. Znači to je prosto neverovatno", rekao je Vajs.
Prema njegovim rečima, doći od nule do 20.000 je zaista ogroman korak napred u utvrđivanju istorijske istine.
Srđan Cvetković iz Državne komisije za tajne grobnice rekao je da je ta represija imala s jedne strane ideološki ključ a s druge strane u velikoj meri je nosila inerciju rata, ratne osvete, retorzije koja je nažalost u mnogim slučajevima, ne samo kad su u pitanju Nemci i Mađari već i Srbi, pogađala nevine ljude.
"Oni su tu ostali i plaćali ceh svojih sunarodnika, sugrađana koji su izmakli ruci pravde a koji su verovatno bili ratni zločinci", rekao je Cvetković.
Predstavnici Nemaca traže da se utvrdi pojedinačna krivica za upravljanje i tretman u logorima o kojima svedoči tek po neka fotografija.
Pogledaj vesti o: Kruševac
