Izvor: Politika, 09.Apr.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkud u VPD zatvoreno odeljenje
Vaspitno-popravni dom u Kruševcu je jedina ustanova zavodskog tipa u Srbiji u koju su smeštena lica sa izrečenom jednom od najtežih institucionalnih krivičnih sankcija iz sistema maloletničkog krivičnog prava.
Trenutno je u ovoj ustanovi više od 200 lica, uzrasta 14–23 godine. Veliku većinu čine lica muškog pola. U skladu sa kućnim redom ustanove, sva lica koja u nju dođu borave najpre u prijemnom odeljenju (do 30 dana) gde se za svakoga od njih, prema prikupljenim podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i preliminarnoj proceni, sačinjava individualni program tretmana, a nadležni ga upoznaju sa pravilima kućnog reda i raspoređuju u odgovarajuću vaspitnu grupu (najviše njih 12). Posle prijemnog odeljenja lica se uključuju u obrazovni program (obrazovanje za neki zanat), odnosno u neki od vaspitnih programa (trening zamene agresije, prevencija i lečenje narkomanije, prevencija i lečenje alkoholizma, program aktivnog traženja posla, program nenasilne komunikacije, medijacija, program koji se tiče osnova stanovanja, ishrane i oblačenja, zaštite na radu i dr.).
Vaspitno-popravni dom u Kruševcu je ustanova u sastavu Ministarstva pravde i u tom smislu ovo ministarstvo je najodgovornije za njeno funkcionisanje. S druge strane, veoma je odgovorna i lokalna uprava, naročito kada je reč o sistemu socijalne zaštite, obrazovanju i zdravlju.
Uslovi boravka u ustanovi su izuzetno teški (stare i nefunkcinalne zgrade poput kasarni) i neprimereni evropskim standardima. Ohrabruje zato podatak da su obezbeđena sredstva i dozvole za izgradnju novog smeštajnog bloka i da izgradnja počinje sledećeg leta.
Ipak, mislim da odmah treba zabraniti korišćenje tzv. zatvorenog odeljenja u ovoj ustanovi, imajući pre svega u vidu Pravilnik o kućnom redu ineprimerenost odeljenja za realizaciju bilo kog programa vaspitanja. Posebno ukazujem na član 2 pomenutog pravilnika koji obavezuje upravu da svako lice kome je izrečena mera upućivanja u vaspitno-popravni dom dobije svoj primerak pravilnika o kućnom redu na jeziku koji razume i kojim govori, kao i da mu bude objašnjena njegova sadržina, odnosno da ova pravila budu istaknuta na vidnom mestu u prostorijama gde lica borave. Takođe, obaveza je Ministarstva pravde da primenu ovog člana neposredno i stalno kontroliše.
Lica kojima je izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom moraju da budu upoznata i sa činjenicom postojanja zaštitnika građana i s pravom da se toj instituciji neposredno obrate ako im zaposleni u domu uskraćuju neko od njihovih osnovnih prava.
Ako osoba na izdržavanju kazne smatra da je lišena određenih prava, kao i da su učinjene druge nezakonitosti i nepravilnosti, ona ima pravo najpre da se obrati upravniku KPD. Ako upravnik donese rešenje o odbijanju pritužbe, nova mogućnost je žalba veću za maloletnike prvostepenog suda koje vrši nadzor nad izvršenjem vaspitne mere.
Sudija za maloletnike koji je sudio u prvom stepenu i javni tužilac za maloletnike obavezni su da najmanje dva puta godišnje obiđu maloletnika u vaspitno-popravnom domu, ostvare neposredni kontakt sa njim i sa stručnim licima koja se staraju o izvršenju vaspitne mere, obave uvid u dokumentaciju, utvrde zakonitost i pravilnost postupanja i ocene postignuti uspeh u vaspitavanju i razvoju ličnosti lica kome je mera izrečena. Nakon ovih poseta sudija za maloletnike ima obavezu da sazove sednicu veća na kojoj se odlučuje da li se nastavlja sa izvršavanjem mere, ili se ona obustavlja, to jest zamenjuje nekom drugom vaspitnom merom.
Odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koje se primenjuju od januara 2006. i kojima se regulišu ova pitanja, od izuzetnog su značaja za poštovanje osnovnih prava ovih lica jer se radi o meri lišenja slobode relativno neodređenog trajanja (vaspitna mera se određuje u trajanju od šest meseci do četiri godine). Zato je izuzetno važno da sudija za maloletnike, najkasnije svakih šest meseci, odlučuje nakon neposrednog uvida o daljem toku mere, njenoj zameni ili obustavi. Imajući sve to u vidu, mislim da Ministarstvo pravde, ali i Vrhovni kasacioni sud i Republičko javno tužilaštvo moraju neposredno da kontrolišu da li se ove odredbe zaista primenjuju. U suprotnom, pomenute norme bi predstavljale samo spisak dobrih namera, odnosno ozbiljan prostor za kršenja prava lica kojima je izrečena vaspitna mera.
Naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, predsednica Centra za prava deteta i članica Saveta zaštitnika građana za prava deteta
Ivana Stevanović
[objavljeno: 09/04/2010]
Pogledaj vesti o: Kruševac
