Izvor: Politika, 29.Avg.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko neće na mitinge

Protesta nema jer opozicija ne može da se okupi, i ne može da uveri građane da nešto može da promeni

Posle 5. oktobra u Srbiji nema više mitinga. Devedesete se pamte po okupljanju građana i šetnjama, velikom angažovanju političkih stranaka i nevladinog sektora. U poslednje vreme održan je samo jedan miting opozicije u Kruševcu, koji nije baš slavno prošao. Opozicija sada najavljuje drugi, u Beogradu, ali se ne zna da li će se iko pridružiti naprednjacima osim Nove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije. Da li je narod zasićen ili je opozicija neagilna?

Vladimir Goati, direktor nevladine organizacije „Transparentnost Srbija”, kaže da je moguće da je jedan od razloga što opozicija ne saopštava datum održavanja mitinga u Beogradu sednica Saveta bezbednosti na kojoj će se odlučivati o statusu Kosova i Metohije. „Moguće je da je to jedan od razloga. Ali narod je shvatio da kada funkcioniše Parlament i druge institucije, mitinzi nisu delotvorni. Osim toga, vlast u nekom stepenu vodi računa o građanima. Inače, i u svetu mitinzi prestaju da budu sredstvo političke borbe, osim štrajkova. A skupljanjem potpisa malo možete da pritisnete vlast i ništa više.”

Goati misli da ima malo šanse da glasanje u SB bude pozitivno za Srbiju jer je vlast prikleštena normama u pregovorima sa EU i Nemačkom. „Posle toga opozicija može da pripiše krivicu nepopustljivim vlastima. Mogu da kažu da vlast ignoriše i stavlja u drugi plan EU i Nemačku, ali teško će nešto ozbiljnije moći da zamere osim da se kruto drži Ustava. Jer vlast u raspravi o Kosovu vodi jako računa da ne da argumente udruženoj opoziciji. Moguće je i da računa s tim da će opozicija čekati glasanje u SB da bi pravila miting.”

Mitinga nema jer, kako kaže Goati, opozicija ima unutrašnju konstruktivnu grešku. „Podeljena je između sebe, neke partije su bliže vlasti, i zato ne nastupaju u istoj koloni. Ima tu i subjektivnih gledišta i egoizma. Ne treba zaboraviti na ljudski momenat i surevnjivost među liderima. Opozicija kakva jeste ne može da bude zamena za vlast kakva jeste i to će biti problem.” On smatra da ni kriza neće moći da okupi opoziciju na mitingu. „Kriza se nalazi u drugom delu, prešla je najvišu kvotu u SAD i drugim zemljama i biće manje prisutna i u medijima i zato ne bih rekao da ona nešto može da uradi za opoziciju.”

„Narodu nisu dosadili mitinzi, ali on neće da prisustvuje efemernom događaju, odnosno ako ne vidi projekat koji nadilazi postojeći. Videćemo da li će koalicija uspeti da nađe zajednički projekat, ali od loše opozicije ne može ništa biti. Jer, opozicija mora da ima određeni stepen dogovora i alternativni program. Inače se dolazi na hepening, a to je narod iživeo”, objašnjava Goati.

„Devedesetih godina su postojala dva fronta, dve vrlo isključive alternative. Građani su bili nezadovoljni jednom alternativom. Sada je rascep u opoziciji, i ona je sama svesna da za miting nema energije i da će to biti propali resursi i investicija”, zaključuje Goati.

Zoran Stojiljković, politikolog i potpredsednik u Sindikatu „Nezavisnost”, kaže da ovaj oblik građanske neposlušnosti uspeva samo ako dovodi do sinergije, odnosno ako se može dobiti šira podrška. „Inače je to politički karusel i građani ne vide da time mogu nešto dobiti. Miting sada ne bi imao ishod na kratak rok, jer se sve promenilo pa i međunarodni aspekt.”

Stojiljković kaže da se opozicija malo našla u ćorsokaku i ne može da uveri građane da može da se okupi i nešto promeni. „Opozicija gleda da bude prisutna u javnosti i igra taktičku ulogu, sve očekujući da će se to održati do izbora. Energija se istanjila, a ima i sofisticiranijih oblika pritiska, kao što je lobiranje.”

Sve ono što je omogućavalo proteste devedesetih godina više ne postoji, smatra Stojiljković. „Građani, a ni civilni sektor, neće da ulažu energiju. Ni ključne nevladine organizacije neće stati iza protesta koji je politički intoniran.”

Štrajkova ipak ima ili se bar najavljuju. On to objašnjava velikim socijalnim nezadovoljstvom, ali ističe i disciplinujući efekat. „Svi se plaše da će izgubiti posao, a u vreme krize ni za godinu-dve neće biti veća zaposlenost. Ni sindikati neće staviti znak jednakosti sa strankama na mitinzima. Svi se čuvaju toga.”

I. Anojčić

objavljeno: 30/08/2010
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Politika...

Vesti-online.com: Opozicija čeka odluku UN o Kosmetu