Izvor: Politika, 09.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neznanje majka straha
„Otkako je prase rep iskrivilo“ – neuke i neobaveštene je lako uplašiti!
Strah životu kalja obraz često
Vladika Rade Petrović Njegoš, „Gorski vijenac“
Povod za ove redove je protest meštana Jablanice nedaleko od Kruševca. Oni se protive otvaranju majdana zeolita jer strahuju (i tvrde!) „da će biti uništene njive, prostor u kojem žive a time i zdravlje i njihovi životi“. Poručuju da „ni po koju cene neće dopustiti vađenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog kamena“ koji Srbija ima u izobilju. Nema mnogo godina kad je otkriveno da je zeolit koristan, jer upija štetne – otrovne sastojke u organizmu domaćih životinja pa i ljudi. Meštani, verovatno, ovo nisu znali, kao što ne znaju da se nedaleko od Vranjske Banje zeolit vadi već 40 godina i do sada tamošnji živalj ne protestuje zbog ozbiljnih promena i štete. Jablaničani nisu uzalud izlazili u centar sela s decom kojoj su utrapili transparente sa ljutitim i nepomirljivim porukama. Na „lice mesta“ je došla štampa, zbog tiraža uvek zainteresovana za nesvakidašnje događaje – nesreće i nasilje – u kojem samo što nije pala krv.
Slična je i proletošnja priča o aflatoksinu. Danima smo čitali i slušali da je mleko, koje piju deca, zatrovano. Nastala je neviđena pometnja, koja je dostigla vrhunac kad su pokrajinski i republički ministri za poljoprivredu počeli da se uzajamno optužuju. A da su pozvali profesorku dr Mariju Škrinjar iz Novog Sada i upitali je za savet – doznali bi da nema razloga za toliku uzbunu i strah jer postoje zeolitski apsorbenti koji jednostavno upiju otrovne supstance. Ali pomenutog stručnjaka niko nije zvao jer bi, posle njene izjave, najednom splasla napetost, nestala bi priča i tema za čitaoce i gledaoce...
Uočili ste: vesti o nesvakidašnjim događajima (nesrećama) uvek su na prvoj stranici novina, u prvim minutima emisije vesti. Tako umesto optimizma nastaje i jača potištenost. Volim da kažem i u šali ponavljam: „Otkako je prase rep iskrivilo“ – neuke i neobaveštene je lako uplašiti! Strah (ne oprez!) ih lako prožme, potom i blokira. Tada postaju pokorni, zavisni od onih koji više znaju. Pristaju i prihvataju „spasonosna rešenja“. Njima se lako upravlja. Mase postaju oruđe u rukama pojedinaca ili – političkih, verskih, nacionalnih – grupa. Uplašeni gube slobodu, nisu samostalni, preduzimljivi. Svoju sudbinu na izborima predaju u ruke moćnih velikodostojnika koji nadziru sve, u prvom redu javnost i štampu.
Naravno, ovo se odavno i dobro zna. Potčinjavanje drugih vekovima klija, raste i opstaje na najboljem supstratu – neznanju, čiji je pojavni – vidljiv – oblik strah. Razvijena je i usavršena bogata lepeza vladanja masama, (zlo)upotrebom neznanja i straha. Novinarska udruženja povremeno traže slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje vlada i njeni organi „doziraju“, skrivaju ključne podatke od kojih zavisi stepen slobode i sam, jedini, neponovljivi život. Ali ta ista štampa – vođena svojim egzistencijalnim interesom visokog tiraža, gledanosti i prihoda – održava ovakvo stanje. Hrani ga i sama se njime hrani.
Srbija, zajednica slobodnih građana je ideal. San koji će jednom, u dalekoj budućnosti, biti ostvaren. Slobodni su smeliji, preduzimljivi, maštaju. Beskrajnom spiralom saznavanja otiskuju se u neistražene misaone i kosmičke sfere. Ali sloboda ne stiže poštom, ne dobija se na poklon. Ona iziskuje vreme i prilična odricanja, žrtve. Ona se osvaja borbom, najpre protiv sebe, sopstvenog neznanja i neverice, i drugih koji bi da večno upravljaju našim sudbinama i životima. Znanje je pravo, ubojito oruđe kojim se stiče sloboda i rađa nova svest o staroj istini – „svako je kovač svoje sreće“.
Ne volim nasilje, pa ni reč „borba“, ali sam prinuđen da je još jednom napišem: čovek mora da se bori najpre i najviše sa sobom! Da savlada inertnost, mirenje sa sudbinom! Defetističko uverenje kako je „sve unapred negde zapisano i odlučeno“ i da ne može da utiče i menja tok zajedničkog života. Naprotiv, ukoliko uči i doznaje – misaono se uspinje na višu tačku, na kojoj ga prožme snažna svest o svojoj ulozi, mogućnostima, značaju, pravima i obavezama.
Počeo sam, i završiću sa vladikom Radom:
Ko na brdo ak i malo stoji
Više vidi no onaj pod brdom...
Predsednik Pokreta „Bogata Srbija“ AC
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 09.08.2013.
Pogledaj vesti o: Kruševac
