Izvor: Politika, 17.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit spas za „Župu”
Rukovodstvo kruševačke Hemijske industrije traži od države 200 miliona dinara za pokretanje proizvodnje. – Firma nema struju i gas, duguje na sve strane i potražuje od RTB „Bor” dva miliona evra
Ako od Fonda za razvoj Srbije ne dobije kredit od 200 miliona dinara, Hemijska industrija „Župa” može da stavi katanac na fabriku, a radnici, koji su prošlog meseca poslati na prinudni odmor, ne moraju ni da se vraćaju na posao.
Ovim rečima dramatično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanje u kome se nalazi jedini srpski proizvođač hlora opisao je Miroljub Milojević, generalni direktor nekadašnjeg kruševačkog hemijskog giganta. Uprkos nedaćama koje su ih zadesile, svih 560 zaposlenih i dalje redovno dobija plate čiji je prosek 20.500 dinara. Doduše, rade sa svega 10 odsto kapaciteta i to samo njih 60, jer se ostali„odmaraju” do aprila. A oni koji su imali tu (ne)sreću da ostanu u „Župi”, smrzavaju se u proizvodnim pogonima. Grejanja nema jer duguju „Srbijagasu” 10 miliona dinara, a i struja je postala retkost, budući da su Elektroprivredi Srbije dužni 20 miliona.
Sve nade rukovodstvo Hemijske industrije polaže u državu od koje očekuje kredit za pokretanje proizvodnje plavog kamena i ksantata. To bi im, kažu, omogućilo da pojačaju izvoz i da radnicima obezbede da i dalje redovno dobijaju plate.
– Nekada smo proizvodili 6.500 tona plavog kamena, dok bi sada, ako nam Fond za razvoj odobri kredit od 200 miliona dinara, bio veliki uspeh ako proizvedemo 1.500 tona. Na taj način bili bismo na pozitivnoj nuli – smatra Milojević.
On tvrdi da je prošle godine „Župa” uspela da se vrati na tržišta sedam zemalja u okruženju, a ako bi pokrenula proizvodnju sigurno bi ubrzo našla i nove kupce plavog kamena i ksantata. Problem je, međutim, što samu Hemijsku industriju niko neće da kupi. Tender za kupovinu većinskog paketa akcija propada već tri puta, a generalni direktor nema objašnjenje zašto se to događa.
– Da se ja pitam, „Župu” bih bukvalno poklonio strateškom partneru. Ali, nevolja je u tome što ne možemo da ga pronađemo. S vremena na vreme se neko javi, ali niko još nije dostavio konkretnu ponudu – ističe Milojević, dodajući da će sledeći tender, najverovatnije, biti raspisan tek kada se pojavi potencijalni kupac.
Do tada, rukovodstvu Hemijske industrije preostaje da nekako sklapa kraj s krajem i da krpi rupe. U narednom periodu pokušaće da sprovedu socijalni program za oko 200 radnika, kao i da prodajom zemljišta ostvare nekakav prihod.
– Nameravamo da prodamo 2,5 hektara zemlje, kako bi tamo bila sagrađena carinarnica. Na taj način bismo zaradili od 400.000 do 500.000 evra koje bismo odmah uložili u proizvodnju. Još ako bi nam bio odobren kredit, mogli bismo da, u doglednom periodu, postanemo jedna od boljih fabrika u Srbiji – naglašava Milojević, koji je od države zatražio da pomogne i u naplati duga od oko dva miliona evra koji „Župa” potražuje od Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”.
U kruševačkoj Hemijskoj industriji predložili su da polovinu duga država prebaci na račun „Župe” koja bi onda izmirila dugove za struju i gas. Drugu polovinu bi, prema ovoj zamisli, „Bor” Kruševljanima isplatio u bakru.
Ovo, međutim, nije kraj zahteva Hemijske industrije „Župa” upućenih Vladi Srbije. Direktor Milojević smatra da bi država trebalo da se umeša i u spor koji „Župa” ima sa Komercijalnom bankom.
– Ako mogu da tuže „Alpinu”, ne vidim zašto ne bi pokrenuli spor i protiv Komercijalne banke od koje je Violeta Josifova, bivša vlasnica Hemijske industrije, dobila garanciju na 6,2 miliona evra. Da nije bilo te garancije ona nikada ne bi mogla da kupi „Župu” i dovede je u ovakvo stanje – naglašava Milojević, dodajući da je ova makedonska državljanka sklapala ugovore sa raznim „fantomskim firmama” koje danas Hemijskoj industriji duguju oko 260 miliona evra.
Radnici i aktuelno rukovodstvo „Župe” stavljaju Josifovoj na teret i osnivanje novih preduzeća i distributivnih centara. To je, prema njihovom mišljenju, dovelo do rastakanja imovine Hemijske industrije koja je nekada pokrivala 40 odsto svetske proizvodnje ksantata. Tvrde i da bivša vlasnica nikada, od preuzimanja „Župe” 2003. godine, nije uložila nijedan dinar u fabriku. To je, kažu, glavni razlog zbog koga je septembra 2005. godine raskinut ugovor o kupovini Hemijske industrije „Župe” od koje danas, izgleda, svi dižu ruke.
N. Miković
[objavljeno: 18/02/2009]
Pogledaj vesti o: Kruševac
