Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinu porodicu pronašli u „Sivom domu“
KRUŠEVAC – Vaspitno-popravni dom u Kruševcu jedina je ustanova tog tipa u Srbiji kroz koju je prošlo nekoliko hiljade štićenika sa svojim neobičnim i tužnim sudbinama.
Široj javnosti je postao poznat po kultnoj TV seriji sa početka osamdesetih godina „Sivi dom” pa ga mnogi i danas tako zovu. Svaka pojedinačna priča koju vam ispričaju štićenici je hronika naše sumorne stvarnosti.
Beograđanin P. C. (18) u domu je dve godine zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otmice i krađe a očekuje da izađe u januaru. Njegova priča je tipična za većinu štićenika. Otac i majka su se razveli a on je dodeljen ocu. Majka ga je izvlačila iz škole, kupovala mu sve što je poželeo a on vreme provodio u igraonici.
- Počeli smo iz zezanja sa obijanjem frižidera za sladoled, trafika. Učestvovao sam u obijanju nekih 15-ak trafika a onda su me „namestili” - priča P. C. Uz krađe su išli i narkotici a P. C. priznaje da je sa 14 godina počeo da puši marihuanu. U domu je završio osnovnu školu i limarski zanat koji mu je, kako kaže, zanimljiv i planira njim da se bavi kada se vrati kod oca.
B. K. (18) je iz Zemuna a u „Sivom domu” je 14 meseci. Vaspitno-kaznenu meru je zaradio zbog iznuda, otmice i prodaje narkotika.
- U svet kriminala sam ušao sa 14 godina. Tada sam počeo da „valjam” heroin, kokain, spid. Moja porodica je sasvim normalna, nisam imao nikakvih problema ali je takav kraj. Povuklo me društvo. Imali smo pik na lika čiji otac radi u pakistanskoj ambasadi. Došao je u kraj, vozio dobar auto, sve naše drugarice su počele da se lože na njega. Prepali smo ga a njegovog prijatelja zadržali kao garant da će doneti novac. Uzeli smo 350.000 evra, ali smo hteli da uzmemo auto i tu smo se prešli - objašnjava B. K.
B. K. kaže da u domu ima i neformalnih grupa ali da on nikada nije pripadao nijednoj jer ne želi da mu drugi određuje šta će da radi. Sada sa ocem i stricem planira šta će da radi po povratku kući. Sa starom ekipom nema kontakt jer je većina u zatvoru.
- Ovde sam već godinu i 14 dana. Zašto sam ovde? Zato jer sam pretukla babu. Stalno me je gnjavila, bila dosadna a ja imam kratak fitilj - priča M. I. (16) iz Valjeva dok nervozno krši prste.
Slađana Makragić kaže da je M. I. jedan od primera površnog rada centara na socijalni rada. M. I. je nasledila stan od majke koja je umrla a starateljstvo je dobila baba od 79 godina. Kada su je poslali u Kruševac rekli su joj da ide u neku vrstu internata.
- M. I. je u početku bila dosta neprilagođena. Došla je i rekla ja spavam danju, radim noću a bez mobilnog telefona i kompjutera ne mogu da živim. Nisu joj rekli da je ovo ustanova zatvorenog tipa i da ne može da radi šta ko hoće - seća se Slađana Makragić.
M. I. je, kako kažu vaspitači, natprosečna učenica i jedna od njih nekoliko sa četvrtim stepenom. Tvrdi da se na tome neće zaustaviti.
- Planiram da završim školu jer šta da radim sa osnovnom. Nisam ja za čišćenje ulica. Imam kapacitet. Nije meni problem da naučim. Sada sam od sudije tražila zamenu i ako prihvate vraćam se kući uz pojačanu meru nadzora - ubeđuje me M. I.
Među bolje učenike spada i A. M. (20) iz Subotice. On je mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Radi programe i u 3D tehnologiji. U domu je 10 meseci zbog razbojništva i tuče na nacionalnoj osnovi kao i nasilničkog ponašanja.
- Sve je ispalo jako glupo. Došlo je do tuče u diskoteci s nekim momcima a jedan dečko je ostao kratak za mobilni telefon. Tako su nam nakačili sve. Ovde nemam nikakvih problema a verujem da ih neću imati i kada izađem. Porodica je uz mene, planiram da nastavim da treniram boks i bavim se poslom koji volim - kaže A. M.
K. T. ima 19 godina mada deluje znatno mlađe. Rodom je iz Zaječara a veći deo detinjstva provela je po raznim domovima. Bila je u Knjaževcu, Domu „Vasa Stajić”. Roditelji su joj razvedeni a ona je trebalo da živi s majkom i očuhom što joj se nije sviđalo. Sa 10 godina je počela da beži od kuće. U Kruševac je poslata zbog razbojništa.
- Bilo je to prošle godine. Bili smo pijani i ušli smo u kinesku radnju. Uzeli smo nešto para a drug je sve porušio sa stalaža. To mi je bilo prvo razbojništvo. Ranije sam imala neke sitne krađe. Sada radim u kuhinji i učim frizerski zanat. Planiram da se vratim u Zaječar ali ne za stalno jer ta sredina negativno utiče na mene - priča K. T.
Slađana Makragić, specijalni pedagog i načelnica službe prevaspitanja, tvrdi da je rak rana sistema prevaspitanja postkazneni tretman koji ne postoji. Kada odsluže svoje štićenici se vraćaju u okruženje iz kojeg su i krenuli stranputicom.
- Mnogi i nemaju gde da se vrate jer nemaju porodicu ili ih niko neće. Do posla teško dolaze. I šta im onda preostaje nego da se vrate u svet kriminala. Izuzev pojedinačnih kontakata koje imamo kada nas pozovu ili informacija koje dobijamo od onih koji dođu u dom nema nikakvog sistematskog praćenja dalje sudbine tih mladih ljudi. Nedavno mi se javio jedan momak i tražio savet kako da priđe devojci. Čula sam se i sa devojkom iz Beograda. Ona je bila ovde sa sestrom. Deca iz normalne porodice, svirale klavir, dobro učile a onda im je otac poginuo. Majka zapala u depresiju, postala alkoholičarka a one narkomanke. Sada me zove i pita „da li bih mogla da se vratim” - tvrdi Slađana Makragić.
Dvadeset ubica
U VP domu se nalazi 170 štićenika, od čega 11 devojaka, koji uz pomoć vaspitača pokušavaju da se vrate iz sveta kriminala u koji su zagazili u normalan život. Velika većina je ovde zbog krađa, teških krađa ali je sve više i onih koji su počinili razbojništvo. Imamo i dvadesetak ubica i silovatelja - objašnjava Slađana Makragić i dodaje da je 90 odsto onih koji dođu u VP dom probalo narkotike pa ima 37 lica sa hepatitisom C što je, gledano u procentima, više nego što imaju zatvori.
.jpg)
