Izvor: Večernje novosti, 19.Nov.2012, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goli otok: Pravda posle pola veka

U 91. godini, Tadija Marković iz Gornjeg Stepoša kod Kruševca rehabilitovan je zbog tri godine golgote na Golom otoku, gde je kao jedan od prvih osuđenika u SFRJ poslat davne 1949. godine. Viši sud u Kruševcu doneo je rešenje u kome usvaja zahtev za rehabilitaciju osuđenika, koji je na izdržavanje kazne poslat bez suđenja i, kako je navedeno u zahtevu, iz političkih i ideoloških razloga. Tadija Marković je osuđen na lišavanje slobode od dva meseca i društveno koristan rad od 20 meseci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od 1. jula 1949. godine. Razlog: lično je sastavljao letke neprijateljske sadržine u kojima je klevetao državno rukovodstvo, a taj materijal je distriburirao i stvarao "zabune i nespokojstvo u masama". Posle izdržane kazne ponovo je uhapšen i osuđen na dve godine. - Kao potomak siromašne seljačke porodice odmah sam se pred rat priključio lomničkim partizanima, jer sam jedini spas video u komunizmu - priča za "Novosti" Tadija Marković. - Preko prijatelja sam se 1941. prebacio do istočne Srbije i u ilegali radio za partizane, kao upravnik rasadnika u Salašu, bio član Krajinskog pokreta, ratovao u Negotinu i okolini. Tu sam i dočekao pisma Staljina i Molotova u kojima se kritikuje Tito i CK. Rezoluciju Inform biroa prihvatio sam u celosti.DAN VREDAN 700 DINARA - POSLE spoticanja na više radnih mesta, napokon sam penziju dočekao u putarskom preduzeću 1978. godine, dok mi žena nikada nije imala posao, mlađi sin morao da se odseli u Makedoniju, a starijeg nisu primili ni u Vojnu školu, niti kasnije u neka preduzeća, pa je tek posle dugo vremena dočekao posao u "Jugoprevozu" - ogorčen je Tadija Marković. - Podneo sam zahtev za rehabilitaciju, tek kada sam čuo da imamo prava na nadoknadu. A i ona je sramotna. Za svaki dan te golgote ponuđeno nam je 700 dinara. To ga je koštalo slobode. Uhapšen je 1948. godine i posle strahote u beogradskom zatvoru u Đušinoj ulici, poslat je na Goli otok. Među prvima je i zakoračio na "Mermer" kako su zvali ostrvo sa političkim osuđenicima. - Batinali su nas kroz špalir, batinali i van njega - priseća se Marković. - Često su nam uskraćivali vodu, pa sam pio ostatke tečnosti kojom su se tuširali islednici. Najteže sam poslove dobijao. Jednom sam nosio kazan punih 100 metara, od mora do ambulante. Posle 20 meseci mučenja, Tadija Marković, ucenjen fotografijom tek rođenog sina, pristaje da radi za UDBU i odlazi u Gornji Stepoš. Ali, kada su ga pozvali da saradnju i ozvaniči, odbio je. Pet dana kasnije ponovo je uhapšen. - Nakon mesec dana u zatvoru u Deligradskoj ulici u Beogradu, poslat sam sa tzv. petom grupom na Goli otok, a ta grupa od nas 1.000 je i najgore prošla - svedoči rehabilitovani osuđenik. - Tuče, mučenja, ishrana lišćem od repe - godinu dana. Od 85 kilograma pao sam na 45 i otpočeo štrajk glađu u baraci pet. Sećam se da je došao i Aleksandar Ranković da nas poseti. Ubrzo sam i pušten. Marković je potom poslat u riječku bolnicu na oporavak, a potom i u duševnu bolnicu u Beograd. Pokušao je i da potraži spas u ruskoj ambasadi. Njegova porodica i potomci bili su izopšteni iz društva, teško su dolazili do posla. Kada je Tito prolazio kroz kruševački kraj, bio je zatvaran i redovno praćen. Kaže da se nije pokajao i da još uvek misli kao i pre pola veka.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Večernje novosti...