Izvor: Politika, 20.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćosić otkriva iluzije u pismu ratnom prijatelju
Uskoro nova knjiga o prvoj deceniji 21. veka, o petooktobarskim promenama, zabludama i kriminalnom kapitalizmu
Kruševac –Nedavna promocija „Zbornika 5“, u okviru „Bagdaline“ edicije posvećene književnoj baštini Kruševca, i delu Dragomira Lazića Đurice, partizanskom komesaru, a potom filozofu i književniku, odvijala se na fonu reči velikana srpske pisane reči Dobrice Ćosića. Pisac i akademik, nekadašnji borac Rasinskog partizanskog odreda, piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saborcu i književnom stvaraocu Đurici o svojim iluzijama, a „Zbornik“ objavljuje to pismo u celini.
Navodeći da ga je pismo Đurice „prosto poseklo“, jer nije ispunio obećanje da pogleda knjigu svog druga i napiše nekoliko rečenica, Ćosić priznaje da sebe ne smatra kompetentnim za književne procene i sudove, napominjući da nema mnogo vremena, jer je „počeo ozbiljno da poboleva“ i da je „svom snagom zapeo da rediguje dve knjige“, kao i „Zapise u Tuđem veku“. Reč je o vremenu od 1. januara 2000. do 16. marta 2003. godine – sahrane Zorana Đinđića.
„Ako budem imao snage za štampu, imam beleške do 2010. godine; biće to, možda, još dve knjige ’Lične istorije jednog doba‘“ – najavljuje Ćosić.
U delu pisma, koje posvećuje svom ratnom drugu, Ćosić govori o iluzijama i svojim sudbinskim dužnostima.
„Nisam sa svojom revolucionarnom generacijom uspeo da promenim sudbinu srpskog naroda; bila je to naša partizanska i mladićka iluzija; nisam kao predsednik SR Jugoslavije uspeo da promenim nacionalnu i državnu politiku i započnemo preporod Srbije u socijaldemokratsko, prosvećeno i civilizovano društvo. Ti neuspesi su generacijski i nacionalni porazi koji su u mojoj svesti i duši postali muka i patnja koje mi umanjuju uspehe i zadovoljstva koja sam pored svih poricanja imao u svom romansijerskom radu“ – priznaje Ćosić.
Osvrćući se na poslednju deceniju svog života, veliki srpski pisac kaže:
„Deceniju svog života utrošio sam živeći rizično i opasno, s ciljem rušenja titoizma i zasnivanja socijaldemokratskog poretka u Jugoslaviji i civilizacijski preporod Srbije. Promena koja je nastala petooktobarskim prevratom, izvedena je narodnim gnevom i milionima dolara američke obaveštajne službe i njenih saradnika; prevrat je u kome sam i ja zabludno učestvovao. Ta promena poretka pretvorila se u užasavajuću stvarnost: kriminalnom kontrarevolucijom stupili smo u kriminalni kapitalizam. Ja sam vrlo brzo uvideo da smo opet obmanuti, pa se sa našim narodom osećam poraženim u istoriji i sa egzistencijalnim strahom za njegovu budućnost.“
Ćosić se zatim vraća svom prijatelju Laziću i njegovim knjigama:
„Ono što sam cenio u Tvom pripovedaštvu jeste težnja za istinom i rušenjem stereotipnog, ideološkog, socijalističkog prosedea.“
Veliki pisac i drug Dragomira Lazića Đurice, u nedostatku vremena, još kaže da je, pišući mu pismo, zamišljao sebe i njega u razgovoru ispod Bele stene, na Jastrepcu, pa pored bistrog jastrebačkog potoka što teče pored brezjaka i sluša ispovest o sudbini dva ratna druga.
Rade Stanković
objavljeno: 21.03.2011
